Prihod carine u budžet

Obrazlažući predlog ona je navela da je usvajanje potrebno radi usaglašavanja sa odlukom Ustavnog suda Srbije, kojom je utvrđeno da je obračun zatezne kamate konformnom metodom nezakonito, kao i sa Zakonom o budžetskom sistemu, kojim ni Uprava carina ne može da ima svoje prihode. Izmenama se carinski zakon usaglašava i sa propisima EU, pa se rokovi čuvanja carinskih isprava i obaveštavanja dužnika smanjuju sa pet na tri godine.

„U narednom periodu podzakonskim aktima biće definisan način utvrđivanja kvaliteta proizvoda koji su prisutni u Srbiji, a čija je proizvodnja van Srbije“, rekla je Kalanovićeva, dodajući da će se definisati, sa jedne strane kontrola kvaliteta i metodologije, a sa druge strane utvrdiće se i koje su laboratorije u stanju da tu kontrolu obave. Ocenila je i da će se na ovaj način obezbediti predvidljivost u radu carinskih organa, jer će se pored unapred zadatih nivoa kvaliteta proizvoda znati i na koji način će se te metode utvrđivati.

Miodrag Đidić, poslanik DS, u raspravi o izmenama tog zakona naveo je da su neka predložena rešenja dobra, a neka loša i da će stav DS o tome da li će podržati zakon zavisiti od prihvatanja amandmana te poslaničke grupe. On smatra da je dobro što se kamata na carinski dug neće više obračunavati konformnom metodom, kao i to što Uprava carina neće više imati sopstvene prihode, nego će naknade koje ubira ići u državni budžet, ali je po njegovom mišljenju, zbog mogućih zloupotreba, loše što se produžava rok za čuvanje dokumentacije. On je naveo da je DS podneo amandmane da se ti rokovi ne skraćuju.