„Prihod od milijardu evra nerealan“: Ekonomisti o organizaciji EKSPO 2027

To znači da će Beograd od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine ugostiti posetioce iz svih krajeva sveta, a sama izložba biće u kompleksu koji će se tek graditi u Surčinu gde se planira izmeštanje Sajma.

Koliko će izgradnja kompleksa i obezbeđivanje smeštajnih kapacitata koštati Srbiju za sada nije poznato. Ono što znamo jeste da je iz republičkog budžeta do sada izdvojeno najmanje milion i po evra za pripremu kandidature.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali optimistični su po pitanju finansijskih efekata koje bi EKSPO trebalo da donese, te nagoveštavaju finansijski plus od preko milijardu evra.

Prema rečima predsednika Srbije, ukupan procenjeni ekonomski efekat Ekspoa 2027 biće 1,1 milijardu evra. On je ocenio da će direktan ekonomski efekat biti 600 miliona evra, a indirektan oko 500 miliona evra.

„Ukupan ekonomski efekat biće oko 1,1 milijardu evra. Hotelijerstvo, ugostiteljstvo – bukvalno će sve da procveta. Aerodrom Beograd, naš nacionalni avio-prevoznik bukvalno sve“, rekao je Vučić.

Sa druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da u ovom trenutku nije moguće govoriti o iznosu kako rashoda, tako i očekivanih prihoda od ove izložbe, jer ekonomske analize još uvek nisu dostupne.

„Troškovna računica o prihodima i rashodima nije objavljena, te je nezahvalno govoriti o tim procenama. Ipak, postoje tri moguće koristi za Srbiju. Prva je rad građevinske industrije koja će biti uključena u pripreme za obezbeđivanje prostorija u kojima će se EXPO održati. Druga, samo održavanje izložbe, jer će Srbija postati centar ekonomske smotre, što samo po sebi predstavlja svojevrstan prestiž. Treća korist su kasniji, dugoročni benefiti u smislu prepoznatljivosti Srbije kao ubedljivog lidera u regionu i zemlje koja je značajno integrisana u međunarodne ekonomske tokove“, objašnjava Stanić.

On očekuje da koristi na duže staze budu neuporedivo veće nego sama ulaganja. Takođe, smatra i da će prostorije koje budu izgrađene biti održive i nakon EKSPO-a.

„Kompleks će imati ekonomsku namenu, te se može koristiti za kancelarije ili kao izložbeni prostori, pa čak i kao stambeni objekti. Takođe, nakon izložbe Beograd će imati deo grada koji možemo nazvati poslovnim distriktom. U pitanju je dugoročna korist Srbije, u kojoj se postavlja kao učesnik u zajedničkom predstavljanju regionalne privrede“, napominje Stanić.

Petar Đukić, profesor na TMF-u, saglasan je sa tim da je po pitanju reputacije Srbije korisno što je izabrana za domaćina. Ipak, kada je reč o ekonomskim rezultatima, ne vidi benefite na duže staze.

„Dobro je što je Srbija domaćin bilo kakve međunarodne manifestacije, bez obzira kakva je vlast ili ekonomija. Bolje da se za nas zna bar po nečemu dobrom. Ipak, finansijski efekti će se tek videti. Ako EKSPO zahteva brze velike investicije, kao što su sajmovi i velelepni objekti radi pokaznih vežbi za svet, onda je slaba vajda. Srbija je mala zemlja sa siromašnim dohotkom, sa jedva preko šest miliona stanovnika, te ne može očekivati dobit na duge staze. Pozitivni efekti mogu biti na kratak rok, u smislu BDP-a, ali kasnije ne. Bojim se da će i ovo biti pokrivalica onima koji žele da različitim investicijama zapuše ljudima usta za druge stvari koje u društvu nisu dobre“, kaže Đukić.

Iako smatra da su kulturni i politički benefiti za Srbiju očigledni, mišljenja je da ekonomske prognoze koje nadležni daju nisu utemeljene u stvarnosti.

„Ostvarivanje zamisli da Srbija kroz EKSPO dobije preko milijardu evra potpuno je nerealno. Nije prvi put da čujemo nagoveštaje tako strahovitih cifara, koje kasnije niko ne pominje“, podseća Đukić.

Ekonomista i redovni profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA Božo Drašković slaže se sa Đukićem da je korisno kada se neka zemlja pojavljuje kao organizator značajnog međunarodnog skupa kao što je EXPO 2027, jer joj obezbeđuje prepoznavanje u svetu. Takođe, i da, kada govorimo o značajnijim ekonomskim koristima, nema prostora za optimizam.

„Finansijski efekti zavise od ekonomske snage zemlje koja je organizator. S obzirom da je Srbija malog ekonomskog potencijala, izložba u tom smislu neće imati realne koristi. Grana koja može očekivati neku vrstu benefita jeste turizam, ali drugih, značajnijih dobrobiti od organizacije za Srbiju ne može biti. To potvrđuju i ranija organizovanja skupova i sajmova, koji su najavljeni kao veliki uspesi, a čiji su rezultati izostali ili bili u maloj srazmeri u odnosu na obećanja“, napominje Drašković.

Naš sagovornik dodaje da je u redu uložiti u organizovanje takvog skupa, ali ne i investirati u infrastrukturu samo radi izložbe, posebno u okolnostima u kojima se mora birati u koje domene se želi ulagati.

„Nerealno je izmeštati postojeći sajamski prostor na kraj Surčina, ne samo na kratak već i na duži rok. Sa stanovišta horizonta od 10-15 godina, ovo je krajnje neracionalno. Sklonost je predsednika da se razume u sve i olako izbacuje velike cifre, bez ikakvih obrazloženja. Pitanje je na osnovu čega su nadležni došli do cifre od preko milijardu. Sve se najavljuje bez ikakvih argumenata, te tako ni za ovaj projekat nisu izrađene kost-benefit analize“, podseća Drašković.

Podsećamo, Srbija će biti domaćin specijalizovanog EXPO-a, koji se razlikuje od velikog Svetskog sajma (World EXPO). To znači da će ova izložba trajati tri meseca i neće obuhvatati sve grane privrede.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da Srbija očekuje preko tri miliona gostiju, a predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež da će ova izložba doneti više hiljada radnih mesta.

Poslednja ovakva izložba održana je u Astani u Kazahstanu 2017. godine i imala je skoro četiri miliona posetioca. Pripreme i održavanje izložbe ovu zemlju koštale su oko dve milijarde evra.