Prijepolje kao "poslednja" stanica

Ovaj grad će 23. i 24. septembra biti u znaku obeležavanja značajnog jubileja – 40 godina od puštanja u rad pruge Beograd – Bar i 45 godina od pokretanja omladinske akcije u kojoj je tokom pet godina izgradnje ovog grandioznog infrastrukturnog objekta učestvovalo više od 14.000 omladinaca iz svih republike bivše Jugoslavije i inostranstva.

Manifestacija počinje 23. septembra svečanim ispraćajem voza iz Beograda, a završava uz adekvatan program u Prijepolju jer se u ovoj opštini i završava deo pruge koji prolazi kroz Srbiju. Ovo je i prilika da se ožive sećanja i na omladinske radne akcije, jer je upravo na Jabuci kod Prijepolja pre 45 godina bilo izgrađeno naselje kroz koje je do puštanja u rad pruge, prošlo 14.000 mladih iz Jugoslavije, ali i celog sveta, koji su svojim dobrovoljnim radom tokom leta doprineli izgradnji ovog, tada, najmonumentalnijeg poduhvata u Evropi. Na Železničkoj stanici u Prijepolju, nekada i zvanično proglašenoj za najlepšu na celoj deonici, a danas ruiniranom „spomeniku“ naše nebrige, planiran je svečani doček za stotinak gostiju, brigadira koji su učestvovali u izgradnji pruge, kao i mladih volontera. Ideja organizatora da se kroz ovaj događaj osnaži značaj omladinskih radnih akcija, zahvaljujući kojima se u posleratnom periodu gradila i obnavljala zemlja. U Muzeju će biti organizovana i tribina na tu temu uz izložbu fotografija nastalih tokom gradnje pruge, a u Biblioteci prezentovana knjiga „Ovo je naših ruku delo“ autora Slobodana Ristanovića. U obeležavanje ovog jubileja biće uključena i crnogorska opština Bar gde će u nedelju, 25. septembra biti završna manifestacija.

Ideja o izgradnji pruge koja će Beograd povezati sa morem nastala je još osamdesetih godina 19. veka. Bila je to varijanta koju je zagovarala moćna Austrougarska kako bi Srbiju, preko Višegrada povezala sa lukom u Gružu. Bilo još ideja. Na Međunarodnoj konferenciji u Parizu 1909. godine zaključeno je da bi London preko Pariza, Rima, Barija, Niša, Bukurešta i Kijeva mogao da bude povezan sa Moskvom. Nastaće potom mnogi elaborati i doktorati na temu trasiranja pruge. Ipak, 1940. godine ozvaničena je trasa od Beograda do Tivta, dužine 550 kilometara. Onda rat. I nestade sna o pruzi. Posle Drugog svetskog rata, 20. jula 1951. godine, Privredni savet Vlade FNRJ odobrio je sadašnji pravac pruge Beograd – Bar, pa su naredne godine počeli radovi na deonicama Resnik – Valjevo i Titograd – Bar, a 1955. godine i na deonici Priboj – Prijepolje. I u Društvenom planu za period 1961 – 1965. godine bilo je predviđeno da se pruga „u periodu posle 1965. godine završi u najkraćem roku“. Bio je to najveći graditeljski poduhvat u Evropi.

Limska dolina je sto godina sanjala prugu. Istina, dole niz Lim se znalo o vozovima. Izgradnja istočno bosanska železnica počela je 1885. godine, do 1911. došla je do Uvca, a 1927. pruga je produžena do Priboja. I to je bio jedini „tračak“ pruge na ovim prostorima. A pre pola veka sporo je odmicala pruga kroz limsku dolinu ka moru, opirao se nedruželjubivo sivi krš. Najviše muke graditeljima je zadao tunel „Mili“ kraj Brodareva. Bio je to i poslednji izgrađeni objekat na pruzi, zauvek urezan u srce masivne kamene litice. Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukta i mostova. Pruga koja ima 254 tunela, u dužni od 115 km i 234 mosta, dugačka je 476 kilometara, od čega je 301 kilometar u Srbiji. Most iznad Male reke na 200 metara iznad ponora najviši je u Evropi.

Šta je značila pruga pre 40 godina?! Bila je to velika priča, moćna, suštinska, životna, epohalna. Prevozilo se milion putnika godišnje i na hiljade tona robe. I Prijepolje je postalo deo te velike priče, ponoseći se železničkom stanicom koju su novinari proglasili najlepšom na celoj trasi. A 1971. godine, na planini Jabuka, između Prijepolja i Pljevalja podignuto je naselje za mlade akcijaše. Proći će kroz taj jedinstveni omladinski kamp 14.000 mladih ljudi iz zemlje ali i iz celog sveta. Ta pruga zauzimala je 49 teritorije Jugoslavije na kojoj je živelo 10 miliona ljudi.