Zbog nedonošenja odgovarajućih podzakonskih akata Srbija nije napredovala na Duing biznis listi Svetske banke u onoj meri u kojoj je mogla, a kada je reč o priključenju potrošača na elektrodistributivnu mrežu, dobila je najlošije ocene.
Naime, analiza koju je uradila Svetska banka pokazuje da se na priključenje na elektrodistributivnu mrežu u Srbiji čeka 125 dana, što je 46 dana duže nego u najrazvijenijim zemljama sveta. Primera radi, potrošači u zemljama Evrope priključak za struju dobiju u proseku za 79 dana. S obzirom da pravilnik koji bi omogućio skraćivanje procedure još uvek nije donesen, Svetska banka je procenila da se formalno pravno na tom planu u Srbiji ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu, te je po tom kriterijumu plasirana na istom, 96. mestu od ukupno 190 zemalja.
U Elektroprivredi Srbije kažu za Danas da je Svetska banka na osnovu upitnika koji je popunila „EPS Distribucija“ ocenila postupak priklju~enja na distributivni sistem i na osnovu toga je urađen izveštaj za Duing biznis listu.
Kroz pet koraka, odnosno procedura sprovodi se postupak za priključenje na elektrodistributivni sistem. Na početku, investitor se obraća nadležnom organu za dobijanje građevinske dozvole (grad, ministarstvo, opština, Pokrajinski sekretarijat i sl). Tek onda se nadležni organ obraća „EPS Distribuciji“ za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje. Zakonski rok od obraćanja stranke do dobijanja građevinske dozvole je 28 dana. Potom se investitor obraća „EPS Distribuciji“ za zaključivanje ugovora o izgradnji priključka. Ugovor se zaključuje, plaćaju se troškovi izgradnje priključka. Sledeći korak je da „EPS Distribucija“ pribavi neophodnu investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju priključka, što je često kamen spoticanja. U izveštaju Svetske banke navedeno je da se ovaj korak, to jest procedura u „EPS Distribuciji“ završava za 89 kalendarskih dana, a zakonski rok za dobijanje te neophodne dokumentacije je 28 dana.
Naredni deo procedure je da investitor dostavlja dokaze da je instalacija objekta ura|ena u skladu sa zakonom (potvrda o tehničkoj ispravnosti električnih instalacija), a potom sledi potpisivanje ugovora o snabdevanju sa izabranim snabdevačem. Zakonski rok je jedan dan.
„EPS Distribucija“ je, sagledavajući čitavu situaciju i proverom na terenu, predložila da se ubuduće čitav proces priključenja obavlja u tri koraka, za 95 dana, uz smanjenje troškova od 25,2 odsto. U tom roku, samo bi 36 dana zavisilo isključivo od „EPS Distribucije“, a preostalih 59 odnosi se na ostale imaoce ovlašćenja.
U „EPS Distribuciji“ ističu da nedonošenje odgovarajućih podzakonskih akata utiče na dužinu rokova, te da su sa predstavnicima nadležnih ministarstava, AERS-a i NALED-a, usaglasili tekst izmene Pravilnika o objedinjenoj proceduri, ali on nije usvojen u potrebnom roku.
Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija potvrđuje za Danas da Vlada Srbije nije još uvek usvojila odgovarajući pravilnik koji bi regulisao tu oblast zbog toga što ne postoji usklađenost zakonskih rešenja vezanih za tu tematiku.
– Da bi se taj pravilnik usvojio potrebno je usaglasiti odredbe zakona o građevinarstvu i lokalnoj samoupravi. U želji da se što pre investitorima omogući pojednostavljena procedura dobijanja dozvola, nije se vodilo računa da je za to potrebno i usklađivanje sa drugim zakonima. Sa tim se kasni i to je osnovni razlog zašto pravilnik koji smanjuje broj dana čekanja na dozvolu za priključak na struju još uvek nije usvojen. S obzirom na sve to, veliko je pitanje da li građevinske dozvole koje se izdaju kod nas zaista ispunjavaju sve zadate kriterijume. Drugim rečima, postavlja se pitanje da li je suština samo u tome da se proces izdavanja potrebnih dozvola ubrza ili se zaista vodi računa da svi potrebni segmenti za to budu zaista i ispunjeni – naglašava Bušatlija.
Najviše problema u Beogradu– Problem dugog čekanja najizraženiji je u Beogradu, gde je i izabran uzorak – reprezentativni objekat, na osnovu koga je Svetska banka napravila izveštaj. Naime, zbog velikog broja dodatnih dozvola i dokumentacija koje opštinski organi traže, kao što su: izdvajanje parcele za elektroenergetske objekte, zauzeće javne površine, pravo službenosti, neažurnosti i kašnjenja katastra i slično. Veći deo ulica, trotoara i javnih površina nisu uknjižene kao javne površine i ne postoji detaljni urbanistički plan za njih, pa „EPS Distribucija“ radi i te poslove za koje nije zadužena – tvrde u EPS-u.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
