Foto: EPA/ RAMINDER PAL SINGHDo sada je završeno 80 odsto žetve pšenice, a visoke temperature ovih dana ne samo da je neće poremetiti već će i olakšati posao poljoprivrednicima. Prinos će biti za četvrtinu slabiji od prošlogodišnjeg, ali to neće uticati na povećanje cene.
– Prinos po hektaru biće četiri tone, a pod pšenicom ove godine je nešto malo manje od 500.000 tona, što znači da ćemo imati otprilike ukupan prinos od dva miliona tona – kaže za Danas direktor Produktne berze Novi Sad Žarko Galetin.
On napominje da je pšenica dobrog kvaliteta, bolja nego što je bila prošle godine, i da je trenutna cena između 17 i 17,5 dinara po kilogramu bez PDV-a.
– Očekujem da će prava cena biti između 18 i 20 dinara po kilogramu. Proizvođači neće biti zadovoljni cenom, kao i uvek, ali mora se znati da postoje velike zalihe od prošle godine na samo kod nas već i svetu. Ukupan prinos premašuje tražnju u svetu, a svetske zalihe su na nivou od 260 miliona tona, što je dosta – ističe Galetin.
Prošlogodišnji prinos je bio rekordnih 2,85 miliona tona tako da ćemo ove godine imati uključujući zalihe, kako kaže, nekih milion tona za izvoz.
Država je počela da otkupljuje pšenicu za robne rezerve, ali Galetin tvrdi da je za sada vrlo neuspešan jer je država ponudila nisku cenu.
– Država plaća ispod 18 dinara kilogram i to sa PDV-om. U planu za državni otkup je svega 32.600 tona, što je zaista malo, tako da to ni na koji način ne može da utiče na tržište – napominje Galetin.
Rod pšenice prošle godine bio je rekordan, a Srbija je izvezla 657.940 tona pšenice. Prema rečima člana Akademijskog odbora za selo SANU Branislava Gulana brinu male površine koje su zasejane u 2016, a koje se procenjuju na oko 450.000 hektara
– Nakon berićetne žetve u 2016. u kojoj je Srbija sa 595.000 hektara dobila rod pšenice od 2,88 miliona tona, a početne zalihe su bile 218.000 tona, pa smo početak potrošnje, žita posle žetve dočekali sa 3,1 milion tona pšenice – ističe Gulan.
Od toga, kako kaže, za domaću potrošnju bilo je potrebno 1,2 miliona tona, za zalihe 200.000 tona i za semensku proizvodnju 150.000 tona, dok je ostalo bilo namenjeno izvozu.
Izvoz najveći u Rumuniju
Najviše pšenice prošle godine, kako ističe Branislav Gulan, izvezeno je u Rumuniju (343.576 tona), na Kosovo je otišlo blizu 95.000 tona, a veliki kupci su i Bosna i Hercegovina (108.862 tone), Albanija (43.009 tona), Crna Gora (28.162 tone), Makedonija (21.782 tone), Italija (14.468 tona).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
