Prinos na nivou višegodišnjeg proseka

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– U ovoj proizvodnoj godini suncokret je posejan na oko 180.000 hektara, i s obzirom na posledice suše, koja ni jednoj kulturi ne prija, može se očekivati prinos na nivou višegodišnjeg proseka. Preciznije, to je oko 2,4 tone suncokreta po hektaru. Ono što bi proizvođačima, bar donekle, moglo da olakša muku, jeste znatno viša cena od prošlogodišnjih 32 dinara za kilogram – procenjuje dr Igor Balalić, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Zbog suše je žetva suncokreta počela dve nedelje ranije, što je i same poljoprivrednike iznenadilo.

– Žetveni radovi su ranije počeli. Nismo to očekivali. Žetvu radim prvo na boljim parcelama, gde je rod pretrpeo manju štetu. Ipak, cenim da su na nekim parcelama prinosi niži i do 20 odsto. Vlaga je u zrnu dobra i kreće se između 10 i 13 odsto. Kada bismo dobili cenu od 50 dinara, to bi bilo idealno – kaže Vojislav Cvejić, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Procenjuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti čak 25 odsto niži nego lane kada su ostvareni izuzetno visoki prinosi. Uprkos tome, stručnjaci procenjuju da će se naši izvoznici pojaviti na tržištu, kako ne bi izgubili poziciju, kao što se to dogodilo 2012, kada su suša i afera sa aflatoksinima uzeli danak. Prema rečima Vukosava Sakovića, direktora „Žita Srbije“, na svetskim tržištima se kukuruzom trguje po ceni od 143 evra za tonu, „i gotovo je sigurno da će prvi izvozni poslovi biti realizovani tek u prvoj polovini septembra.

Od suše je stradala i soja, koja je ove godine sejana na više od 200 hektara. Rod ove uljarice je cenjen u inostratnstvu jer se još uvek vodi računa da se ne seju genetski modifikovana semena. Potrebe Srbije za sojom neće biti ugrožene, soje sa naših njiva biti dovoljno zbog povećanih površina, ali i zbog smanjenog stočnog fonda.

– Kada se poredi sa prošlom, rekordnom godinom, i prosečnim prinosom od 3,5 tona po hektaru, prosečan rod od 1,7 do najviše dve tone koji se ove godine očekuje, veoma je mali. Manji je i u poređenju sa višegodišnjim prosekom, koji iznosi oko 2,5 tone po hektaru – stav je dr Miloša Vidić, stručnjaka novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

                           Visok danak suši

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda suša je, već nekoliko godina unazad, jedan od najvećih faktora rizika u poljoprivrednoj proizvodnji. U 2000. godini šteta izazvana sušom premašila je 700 miliona dolara, 2003. šteta je procenjena na milijardu dolara, da bi u 2012. godini dostigla dve milijarde dolara.