Jesenje i letnje kiše pogodovale su kukuruzu, kojim je na području srednjeg Banata zasejano 90.000 hektara.
Prve analize skinutih prinosa kreću se od 6 do 10 tona po hektaru što je više od višegodišnjeg proseka, ali je zbog padavina jo prisutna visoka vlaga u zrnu. Postoje parcele koje su imale i veći prinos ali će zbog vlage, koja je oko 17 odsto, rod biti umanjen.
U samom ataru Zrenjanina obere se i po devet tona kukuruza po hektaru. Zadovoljni su prinosima i ratari i savetodavci, ukupno gledano – ova godina bila je rodna za sve kulture.
– Jedino je na području Novog Bečeja prijavljen prosečan prinos od oko šest tona po hektaru, dok je u Sečnju i Žitištu rod mnogo bolji. Tako je i u Zrenjaninu, gde se prosečno obere oko devet tona po hektaru, dok ima proizvođača sa mnogo većim rodom, kaže Mihajlo Jahura, šef Odbora za poljoprivredu RPK Zrenjanin.
Kako se ne bi ponovila 2012. godina i problem sa aflatoksinom u kukuruzu, Institut za ratarstvo i povrtarstvo savetuje proizvođače da vode računa o skladištenje skinutog roda.
– Imaćemo dobar rod, veći od višegodišnjeg proseka koji se kreće na nivou četiri i po tone. Po našoj proceni sve ispod šest tona možemo smatrati neuspehom, a sve između šest i sedam tona nekim očekivanim prinosom.Ali, potrebno je sjkladištiti samo zdrav rod, što je lakše kod klipova nego kod zrna. No, ni to nije problem i potrebno je zrno sušiti na odgovarajuću vlagu od oko 14 odsto, hladno ga skladištiti u čista i dezinfikovana skladišta, navodi dr Goran Bekavac.
Prema proceni ovog stručnjaka novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, do sada je ovršeno oko dve trećine površina pod kukuruzom. Sa površine od oko milion hektara u setvi prognozira se ukupan rod vredan između šest i sedam miliona tona žutog zrna, od čega je bar 1,5 milion tona za izvoz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
