Žetva suncokreta, kojim je zasejano 240.000 hektara, zbog visokih temperatura poranila je na gotovo svim oranicama u Srbiji.
U Vojvodini je do sada požnjeveno više od 60 odsto površina. I, što je najvažnije, rod je nadmašio očekivanja ratara – prinosi se kreću od 3,5 do 4,5 tone po hektaru, a očekuje se da će ove godine biti požnjeveno više od prošlogodišnjih 620.000 tona. Suncokret je zreo za skidanje i na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin u Zlatici.
– U srednjobanatskog okrugu suncokretom se, u proseku, zaseje oko 40.000 hektara, ali ove godine taj prosek je nadmašen. Na to je, između ostalog, uticalo i kašnjenje u davanju u zakup državnih parcela, pa ratari nisu imali izbora, morali su da seju prolećne kulture, pretežno suncokret. Ohrabruje podataka da je rod bolji od prošlogodišnjeg i kreće se oko 3,5 tone po hektaru. Visoke temperature u protekle dve nedelje dodatno su ubrzale žetvu, tako da sada i kasniji usevi ove uljarice dolaze na red za skidanje. Ne pamtimo da smo 15. avgusta imali žetvu suncokreta – objašnjava Serđo Okolišan, stručnjak PSS Zrenjanin.
Uz opasku da proizvođači vode računa o sortama suncokreta koje seju, kako bi smanjili gubitke, naš sagovornik objašnjava da svaki ozbiljan proizvođač nikada ne reskira da poseje samo jedan hibrid, već uvek uzima više „fao“ grupa različitih zrenja i hibride različitih semenskih kuća. Takvim pristupom se potencijalni gubici svode na što manju meru. „Mislim da sada i nemamo male proizvođače. U toku je veliko ukrupnjavanje zemljišnih poseda i već se može govoriti o mini zadrugama, kao i porodičnim gazdinstvima koja obrađuju minimum 100 hektara. Oni se poljoprivrednom bave profesionalno“, tvrdi Okolišan.
I banatski poljoprivrednici zadovoljni su ovogodišnjim rodom suncokreta, ali ih otkupna cena brine. Tako, recimo, Dragan Dimitrijević, poljoprivrednik iz Elemira, čiji je suncokret u fazi nalivanju zrna, ne krije nezadovoljstvo zbog ponuđene otkupne cene. „Suncokret sam zasejao na 20 hektara i očekivao sam da ćemo dobiti bar 40 dinara za kilogram. Ovo što nam otkupljivači sada nude, znači da smo radili samo za gorivo, dok novca za porez državi neće biti“, tvrdi Dimitrijević.
U kompaniji Viktoria logistik, koja posluje u sastavu Viktoria grupe i najveći je otkupljivač i prerađivač suncokreta u Srbiji, utvrdili su konačnu cenu merkantilnog suncokreta roda 2018. za zemljoradničke zadruge. Ona iznosi 28,50 dinara za kilogram, plus PDV. „Cena je formirana na osnovu kretanja na referentnim svetskim berzama i usklađena je sa tržišnim kretanjima u zemlji i regionu“, kaže za Danas Tamara Veselinović, menadžer za odnose sa javnošću u Viktoria oil.
Na pitanje da li izvoze suncokret i ulje u Tursku, u toj kompaniji odgovaraju da ne pokrivaju to tržište. „Polovinu proizvodnje plasiramo na domaćem tržištu, a druga polovinu izvozimo. Svoje proizvode od uljarica – suncokreta, ali i soje i uljane repice, dominantno izvozimo u zemlje šireg regiona. Jestivo suncokretovo ulje ne izvozimo u Tursku“, ističe Tamara Veselinović. U zrenjaninskom Dijamantu nije bilo moguće saznati kakvi su im planovi kad je reč o otkupu i izvozu. Na novinarska pitanja su, uobičajno, i ovoga puta ostali nemi.
Suncokret u brojkama
Zasejano 240.000 hektara
Prinos od 3,5 do 4,5 tone po hektaru
Očekivani rod više od prošlogodišnjih 620.000 tona
Otkupna cena 28,50 dinara za kilogram (plus PDV)
Samo neka dobro plate
– Suncokretom NS sorte, koja dobro reaguje na sušu i najviše odgovara ovom podneblju, zasejao sam nešto više od 10 hektara i mogu reći da je prinos odličan. Ali, kad je reč o otkupu, tu uvek nastanu problemi. Imam utisak da su namerno pojeftinili jestivo ulje, kako bi nam snizili otkupnu cenu zrna. Ali, ako država hoće sve da otkupi i da izveze u Tursku, ja ću biti veoma zadovoljan. Samo neka dobro plate, ništa drugo me ne zanima. Interesuje me samo cena – kaže za Danas poljoprivrednik Slavoljub Jovanov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.