Prinosi kukuruza biće prepolovljeni

Ipak, u najtežoj situaciji je kukuruz, kojim su, tradicionalno već, zasejane najveće površine obradivog zemljišta. I mada se situacija razlikuje od regiona do regiona, podaci govore da je tom poljoprivrednom kulturom zasejano, u proseku, oko 50.000 hektara u svakom kraju. Ukupne površine pod kukuruzom kreću se oko milion hektara, što je nešto manje nego prehodnih godina. Bez obzira na to kukuruz i dalje dominira u setvenoj strukturi i trebalo bi da donese i najveće prihode, pa su razumljive strepnje proizvođača. Da je strah ratara opravdan o tome svedoče procene poljoprivrednih stručnih službi, prema kojima kukuruz sporo napreduje.

– U ovom trenutku teško je sa većom preciznošću prognozirati kakav će prinos kukuruza biti. Prosečan rod bi mogao da se kreće oko 4,5 tone po hektaru, pri čemu treba imati u vidu da su njive pored velikih vodotokova kakvi su reke Sava, Dunav, Morava i Tisa, u boljoj kondiciji. Neću preterati ako kažem da se čak 50 odsto oranica pod kukuruzom suočava sa velikim deficitom vode. Ipak, ohrabrujuće deluje činjenica da bi ova ratarska kultura mogla da se oporavi pod uslovom da padne od 90 do 120 litara kiše po kvadratnom metru – procenjuje je Milisav Stojaković, rukovodilac Odseka za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Nedostatak padavina u periodu vegetacije kukuruza kreće se, u proseku, oko 200 milimetara, a trenutni deficit vlage već sada premašuje pomenutu količinu, pa su procene da će ovogodišnji rod kukuruza biti prepolovljen u odnosu na prošlogodišnji. Zato je proizvođačima, koji za to imaju mogućnosti, savetovano da navodnjavaju kukuruz u julu i avgustu. Male količine snega u zimskom periodu, izostanak kiše u proleće i dugo, sušno leto faktori su koji su najviše uticali na smanjenje prinosa jesenjih useva.

– Ne može se još uvek pouzdano prognozirati kako će se kukuruz dalje razvijati. Ima područja gde je ova biljka u dobroj kondiciji, ali i suprotnih primera. Najgore su prošli ratari koji su posle izmrzavanja presejali useve, kao i oni gde nije obavljena kvalitetna obrada zemlje i data prihrana. Ove godine će, po visini prinosa, u prednosti biti hibridi iz rane grupe zrenja. U celini gledano, kukuruznim poljima bi dobrodšla kiša, ali kukuruzu koji je već požuteo a da prethodno nije formiran klip, ne bi pomoglo ni 50 litara kiše po metru kvadratnom. Neki proizvođači neće imati kukuruz ni za silažu i oni ga tarupiraju – ocenila je posle obilaska oranica u Srednjoj Bačkoj, Dragana Latković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Rana i siromašna žetva

– Posledice suše biće katastrofalne. Kukuruz je nizak, sav se uvio, a suncokret je na metar i nešto visine izbacio glavice. I sve ukazuje na to da ćemo imati ranu i siromašnu žetvu. Ne nadamo se ni dobroj ceni. Uostalom, kada godina ovako podbaci, ne pomažu ni visoke otkupne cene – komentariše Miroslav Glavaški, direktor ZZ „Bečej“.

Suncokret najbolje odoleva suši

Nedostatak vlage ne prija ni soji, čije su stabljike niže a na više lokaliteta registrovano je i žutilo donjih listova. Za razliku od soje suncokret ima šanse da se „izvuče“. Ipak, kiša bi dobro došla i toj uljarici koja, inače, najbolje podnosi sušu. U protivnom, dakle ukoliko se sušni period nastavi, prinosi soje, ali i suncokreta, mogli bi da budu niži od proseka, procenjuju stručnjaci.