Prinudna uprava gde stanari ne mogu da se dogovore

Ona je rekla da ovaj propis daje osnove da Srbija 2017.godine dobije strategiju stambene politike i akcioni plan.

Mihajlović je, za skupštinskom govornicom, rekla da ovaj zakon daje osnovu da se drugačije razmišlja o energetskoj efikasnosti i istakla da je oko 90 odsto stambenih zgrada i kuća napravljeno bez uvažavanja standarda energetske efikasnosti.

Prema njenim rečima, zakon po prvi put detaljno definiše odnos prema socijalnom stanovanju, kao i ko su korisnici socijalnih stanova.

Mihajlović je rekla da građani ubuduće neće izdvajati više novca za održavanje zgrada nego što izdvajaju sada.

Važno je da znamo na koji način se upravlja stanovima i stambenim objektima, ko je odgovoran u našim zgradama da nam ne padne fasada i da nekoga ne ubije, rekla je Mihajlović i dodala da su u predloženom zakonu jasno propisani prava i obaveze.

Ona je objasnila da nije obavezno da zgrade imaju profesionalne upravnike, već će to biti izbor stanara.

Mihajlović je rekla da upravnik zgrade može da bude neko od stanara, a ukoliko to ne žele onda će zajedno sa Privrednom komorom Srbije (PKS) izabrati nekoga ko će upravljati zgradom.

Prinudna uprava će postojati samo u onim zgradama gde stanari ne mogu da se dogovore ko će da upravlja održavanjem zgrade i u tom slučaju će lokalna samouprava u saradnji sa PKS izbarati prinudnog upravnika koji će imati licencu, rekla je ona.

Ovim zakonom se, kako je rekla Mihajlović, po prvi put nakon nekoliko decenija rešava pitanje zaštićenih stanara i vlasnika stanova.

Ona je rekla da je lokalnim samoupravama dat rok od deset godina da reše ovo pitanje.

Izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima detaljnije se definiše šta su komunalne delatnosti, uveden je princip konkurentnosti, prvi put u ovom zakonu se uvažava mišljenje građana o kvalitetu komunalne delatnosti, rekla je Mihajlović.

Ona je rekla da predloženi zakoni omogućavaju da se podigne kvalitet života građana Srbije na mnogo viši nivo i da se uspostave jasna pravila i kriterijumi u svakoj oblasti na koju se ovi zakoni odnose.

Obrazlažući izmene i dopune Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, Mihajlović je rekla da je Komisija za javno – privatno partnerstvo, koju je osnovala Vlada Srbije 2012. godine, usvojila ukupno 41 predlog projekata javno-privatnog partnersva i koncesija, od čega su 27 o javno-privatna partnerstva, a 14 su koncesije.

Do sada je potpisano 17 ugovora, istakla je Mihajlović i dodala da Srbiji treba mnogo više javno-privatnog partnerstva.

Ona je rekla da Predlog zakona o upravljanju aerodromima po prvi put tretira delatnost upravljanja aerodromima kao opšti interes i navela da na teritoriji Srbije ima tridesetak malih aerodroma.

Mihajlović je rekla da je pre dve godine na Aerodromu „Nikola Tesla“ broj putnika bio ispod dva miliona, a danas je 4,8 miliona.

Predlog zakona o transportu opasne robe, kako je objasnila, definiše uslove obavljanja unutrašnjeg i međunarodnog transporta opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i uslove i obaveze koje moraju da imaju svi oni koji se bave ovakvom vrstom transporta.

Ovaj zakon je brana ka sivoj ekonomiji, rekla je Mihajlović i dodala da će usvajanjem ovog zakona prestati da postoji Uprava za transport opasnog otpada, a ova delatnost se prabacuje u okrilje Ministarstvo saobraćaja.

Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma o komeracijalnim pravima u vanrednom vazdušnom avio-prevozu u Evropi odnosi se, pre svega na avio taksi prevoz vazduhoplovima koji imaju do šest sedišta, hitne medicinske letove, letove za izdvojena područja.

Omogućava se svima koji potpišu ovaj sporazum, svim avioprevoznicima koji obavljaju ovakvu vrstu prevoza da prevoze bez posebnog odobrenja, rekla je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da se Sporazum između Vlade Srbije i Ujedinjenih nacija o Centralnoj kancelariji Projekta Trans-evropske železnice odnosi na određene tehničke detalje predsedavanja Srbije Projektom transevropske železnice.