Priština hoće Gazivode iz političkih razloga

Vlastima u Prištini su pak Gazivode zanimljive jer je reč o elektroenergetskom objektu, ali i zbog toga što se taj grad snabdeva vodom baš iz tog jezera.

Advokat i ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe da su hidroelektrana i jezero u vlasništvu Srbije.

– Sa pravne tačke gledišta sasvim je jasno da je reč o svojini u vlasništvu Republike Srbije. Jedini način da se to promeni je da Vlada donese odluku o tome. Inače, nema potrebe za bilo kakvom promenom vlasništva. Gazivode su javno dobro koje ne može da se koristi na štetu drugih. Drugim rečima, bez obzira što je hidroelektrana „Gazivode“ u vlasništvu EPS-a nemoguće je da bilo ko uskrati isporuku struje Prištini. Ako bi se to desilo, to bi bilo sankcionisano. Iz svega izrečenog se jasno vidi da ne postoje nikakvi tehnički niti bilo koji drugi razlozi da svojinski odnosi kada je reč o Gazivodama ne ostanu onakvi kakvi su sada – ističe Pavlović za Danas.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić se u potpunosti slaže sa njegovim mišljenjem.

– Sasvim je jasno da je Srbija gradila hidroelektranu „Gazivode“ kao i da je izgradnjom brane formirala veštačko jezero. Tačno je da je izgradnja počela za vreme postojanja SFRJ i da je Federacija uzela kredit za taj projekat, međutim u Jugoslaviji je običaj bio da obaveze Federacije izmiruje ona republika na čijoj teritoriji je projekat sproveden. U konkretnom slučaju Srbija je ta koja je vraćala kredit za izgradnju brane i hidroelektrane „Gazivode“ u periodu SFRJ i nakon toga. Sa te tačke gledišta sasvim su jasno vlasnički odnosi, odnosno da Gazivode pripadaju državi Srbiji – kaže za Danas Vuletić.

Naš sagovornik dodaje da ne postoje ni energetski razlozi da Gazivode pripadnu Prištini. Naime, snaga te hidroelektrane je mala, a u okolini Prištine se nalaze dve velike termoelektrane, Termoelektrana „Kosovo A“ snage 650 megavata i „Kosovo B“ snage 700 megavata. To su veliki kapaciteti, više nego dovoljni za snabdevanje Prištine. Druga je stvar što se tim elektranama upravlja na rđav način pa proizvode znatno manje struje nego što bi mogle. U svakom slučaju razlozi zbog kojih Priština želi da preuzme Gazivode nemaju nikakve veze sa snabdevanjem električnom energijom nego su čisto politički – navodi naš sagovornik.

Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977. godine kada je beogradsko preduzeće Hidrotehnika – Hidroenergetika u ataru sela Gazivode podiglo jednu od najvećih brana u Evropi sa glinenom osnovom po projektu koji je izradilo preduzeće Energoprojekt. Izgrađena je i hidroelektrana „Gazivode“ snage 38 megavata. Osnovna namena jezera Gazivode je navodnjavanje kosovske nizije. Kanalima se voda iz Gazivoda odvodi do Gračaničkog jezera i koristi se za snabdevanje grada Prištine. Gazivode su izgrađene kreditom američke Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj vrednim 45 miliona dolara. Kredit je nakon raspada SFRJ nastavila da vraća Srbija. Celokupan prostor jezera nalazi se 20 odsto u centralnoj Srbiji, a 80 odsto na teritoriji Zubinog Potoka na Kosovu.