Prištinski institut: Dešavanja na međunarodnim tržištima direktno se odražavaju na ekonomiju Kosova

„Iako Kosovo ima visok stepen energetske nezavisnosti, prošle godine je došlo do značajnog povećanja uvoza i potražnje za energijom, gde je ukupna cena ovog uvoza bila oko 155 miliona evra. Podaci Kosovske carine pokazuju da se potražnja za naftom na Kosovu nije promenila u poslednje dve godine, iako je došlo do značajnog povećanja cena. Dakle, uprkos velikom porastu cena nafte na Kosovu, potražnja ostaje veoma visoka. Takođe, na ekonomiju naše zemlje utiče i povećanje uvoznih cena prehrambenih proizvoda i sirovina“, navedeno je u studiji.

S obzirom na trenutnu situaciju, Institut GAP preporučuje da politike vlade budu takve da ne stimulišu potražnju za ovim proizvodima.

„U ovom trenutku, smanjenje stopa poreza na dohodak gradjana za sve građane i podrška inicijativama poput povlačenja 30 odsto štednje iz Penzionog fonda, može proizvesti neželjene efekte na privredu. Važno je da država, sa prihodima prikupljenim van plana, kao rezultatom visokih cena, dodatno podržava najugroženije grupe u društvu, koje su u riziku od siromaštva, kao što su građani koji su deo šeme socijalne pomoći , oni koji mogu ostati bez posla i druge“, piše u studiji.

Subvencionisanje u oblasti poljoprivrede na Kosovu i smanjenje stope akcize na naftu za poljoprivrednike tokom 2022, ispostavilo se da su adekvatne mere za pokrivanje rizika da poljoprivrednici ove godine ne povećaju proizvodnju ovih useva, a takvu podršku treba davati kontinuirano do normalizacije cena.