Da li je privatizacija EPS-a bila jedna od tema razgovora Makrona i Vučića u Parizu?

Da privatizacija EPS-a neće biti jedna od tema razgovora u Parizu poučio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ipak rukovodeći se logikom da strani kapital uvek dolazi da bi nešto odneo, a ne doneo stručna javnost spekuliše da su razgovori o privatizaciji EPS-a mogli biti na tapetu.

Dok pojedini eksperti smatraju da bi tako nešto bilo pogubno po interese građana Srbije drugi smatraju da je takva ponuda, ako ju je Pariz izneo, potpuno legitimna i da je tako nešto daleko bolje nego da EPS postane vlasništvo neke zemlje van zapadnog sveta gde su politička uslovljavanja znatno intenzivnija.

Predsednik Vučić juče je u Parizu razgovarao sa predstavnicima francuske elektroprivrede (EDF) kako da Srbija od stručnjaka te kompanije dobije ekspertizu po brojnim pitanjima, kako bi u budućnosti zajednički radili u izgradnji hidro i nuklearnih elektrana.

– U današnjem svetu, kada ste u okruženju zemalja koje ne gledaju uvek blagonaklono na vas, morate gledati kako da radite razne stvari. Ako je nuklearna energija u pitanju, kako da nabavite nuklearno gorivo. To je samo deo stvari – rekao je Vučić dodavši da je od ukupnih francuskih investicija u zemljama Zapadnog Balkana 80 odsto u Srbiji.

Inače, predsednik Vučić boravi u dvodnevnoj poseti Francuskoj, na poziv predsednika te zemlje Emanuela Makrona.

Srbija i Francuska elektroprivreda (EDF) potpisale su danas Memorandum o razumevanju i uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.

Sporazum su u Parizu potpisali ministar finansija Srbije Siniša Mali i direktor kompanije EDF Luk Remon, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Memorandumom se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo sa EDF u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoju stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.

EDF je iskazao interesovanje za saradnju sa Elektroprivredom Srbije u razvoju novih, kao i revitalizaciji postojećih hidroelektrana, kao i hidroelektrana od regionalnog interesa, u cilju obezbeđivanja energetske bezbednosti Srbije primenom najboljih međunarodnih standarda u oblastima životne sredine, tehnologije i prakse.

Memorandumom je predviđena mogućnost saradnje u razvoju rešenja za skladištenje energije, pre svega baterija i zelenog vodonika, i rešenja za efikasno korišćenje proizvedene energije.

Iako nadležni u Srbiji negiraju mogućnost da EPS bude prodat u stručnoj javnosti se spekuliše da bi Pariz koji Beogradu nudi ekspertizu u oblasti nuklearne, hidro energije, niskougljeničnih tehnologija i rešenja za skladištenje energije mogao da traži da postane suvlasnik ili pak vlasnik određenog objekta u tom preduzeću.

Primera radi, neke hidroelektrane ili baterijskog postrojenja za skladištenje energije koje bi izgradio EPS.

Postavlja se pitanje, ako bi do toga zaista i došlo, da li bi nadležni u Srbiji to zvanično tretirali kao privatizaciju elektroprivrede, dok deo stručne javnosti smatra da bi tako nešto to svakako bilo.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ističe za Danas je potpuno prirodno da Francuska izrazi zainteresovanost za proces privatizacije u Srbiji.

– Težnja ka liberalizaciji tržišta u elektroenergetskom sektoru je nešto što je poželjno i dobro za Srbiju i u tom svetlu treba gledati i potencijalne ponude za privatizaciju EPS-a. U svakom slučaju hipotetički bi za Srbiju bilo bolje da EPS kupi neka francuska kompanija, koja posle može preduzeće i da preproda, nego da vlasnik naše elektroprivrede postane neka zemlja poput Kine gde su politička uslovljavanja zarad investicija daleko prisutnija i veća – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, razgovori između državnih delegacija Srbije i Francuske, koji su vođeni i na temu energetike, su usledili u najvećoj meri iz političkih razloga zbog toga što Beograd pokušava da nađe partnera na Zapadu pod čijim je pritiskom u vezi sa rešavanjem kosovskog problema.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da kada se pregovara o privrednoj saradnji sa strancima oni uvek traže nešto za sebe.

– Strani kapital uvek dolazi da odnese. Kada je reč o EPS-u to preduzeće ne treba privatizovati, jer je u interesu potrošača da ono ostane u rukama države. Francuska ako želi može da kreditira neke elektroenergetske projekte kod nas, ali da postane vlasnik EPS-a nije prihvatljivo sa stanovišta interesa Srbije. Mi imamo stručnjake i znamo da pravimo hidroelektrane i u tom segmentu od Francuza nemamo baš ništa novo da naučimo – navodi naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Željko Marković ističe za Danas da nije poznato šta sadrži Memorandum o razumevanju i uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije te shodno tome taj neobavezujući dokument nije moguće ni konkretnije komentarisati.

– Francuska bi mogla da bude zainteresovana za kreditiranje određenih projekata u Srbiji i normalno je da bi u takvoj situaciji tražila i nešto za sebe. Da li bi do toga došlo kroz proces kreditiranja ili stvaranjem strateškog partnerstva je ono što ne možemo znati u ovom trenutku, jer sadržaj potpisanog dokumenta još uvek nije poznat. Kada je pak reč o hidrosektoru Srbija tu ima stručnjake i iskustva u izgradnji takvih postrojenja, ali je pitanje koliko finansijskih sredstava može da obezbedi za takve svrhe. Mislim da je potpisani memorandum u ovoj fazi usmeren ka istraživanju mogućnosti saradnju u nuklearnom sektoru, a da privatizacija EPS-a nije nešto što se razmatralo tokom razgovora u Parizu – zaključuje naš sagovornik.