„Nije normalno da gurate firmu koju ste vi osnovali u propast, a da plaćate privatnu firmu za isti posao“: Šta bi privatizacija GSP-a značila za grad, a šta za građane?

GSP već godinama posluje sa gubicima, međutim taj gubitak se značajno smanjio poslednje godine.

Neto gubitak GSP-a u 2022. godini iznosio je oko 4,9 milijardi dinara, dok je u 2023. godini taj gubitak značajno manji i iznosi nešto manje od 880 miliona dinara, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR).

Iako je preduzeće značajno bolje poslovalo prošle godine, upravo tada je najavljeno prepuštanje dela linija privatnicima, što sindikalci smatraju za loš potez, jer će to doneti velike gubitke za Grad Beograd.

„Mi smo procenili da, ukoliko privatnici žele da nastave da rade sa nama, moraju da ulože više sredstava i mi ćemo ih usloviti da moraju da kupe nove autobuse, jer zašto bismo samo mi (Grad Beograd) kupovali nove“, rekao je Šapić ranije.

Međutim, sindikati „Pravda“, „Sloga“ i „Centar“ GSP „Beograd“ oglasili su se ovim povodom, zahtevajući da se ovaj postupak obustavi i da se pre donošenja takve odluke održi sastanak i sprovede određena računica po kojoj bi se utvrdilo da li se to isplati gradu i putnicima.

Predsednik sindikata “Centar GSP Beograd“ Ivan Banković objašnjava za Danas da je GSP preduzeće čiji je vlasnik i osnivač Grad Beograd.

„Ne može da bude normalno da gurate firmu koju ste vi osnovali u propast, a da ćete da platite privatnu firmu da vam obavlja taj isti posao“, ukazuje on.

Banković dodaje da ne postoji nijedan validan argument grada da angažuje privatnog prevoznika.

„Ne postoji nijedan pokazatelj kako su došli do računice da im je to isplativije. Ovo će građane Beograda koštati skuplje, jer će GSP nastaviti da postoji, ali će poslovati sa mnogo većim gubicima, sa manjim prihodima, a iz budžeta grada će se izdvajati ozbiljna sredstva“, ukazuje on.

Banković dodaje da je jedino što ćemo mi dobiti za taj novac jesu nova vozila.

„To je jedino što Šapić ponavlja i priča o ugovorima koji će biti „nikad viđeni“, a ugovori su zapravo isti kao što su važili i do sada sa privatnicima. Šta se to revolucionarno promenilo“, pita on.

Osvrćući se na Šapićevu izjavu o novim vozilima, on tvrdi da nove autobuse, GSP može da nabavi za 55 miliona evra.

„Za te pare Grad Beograd mogao je da nabavi 99 solo autobusa i 34 zglobna i to proizvođača Mercedes. Pritom tu pričamo o punim cenama, bez popusta koji bi proizvođač sigurno dao na tu količinu autobusa“, objašnjava naš sagovornik.

On navodi da je Grad Beograd za takvu kupovinu mogao da dobije i kredit.

„Te kredite daju institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, koje imaju dobre ponude, posebno ako se obavežete da ćete rashodovati starije autobuse“, kaže Banković.

On ukazuje da je apsurdno da se više novca da, a da se dobije manje.

„Umesto da kupimo autobuse, sada ćemo davati privatnim prevoznicima 56 miliona evra svake godine, a pritom ta vozila nisu u vlasništvu Grada Beograda, već samo plaća uslugu prevoza“, navodi naš sagovornik.

On objašnjava i da će GSP sada više biti na teretu budžeta grada, umesto manje.

„Što više imate autobusa, taj prevoznik vam je jeftiniji. Ako GSP ima više prevoznika, smanjuju se troškovi po jednom vozilu, jer mogu da se ukrupne nabavke rezervnih delova, da koncentrišete njihovo održavenje… zato ćemo paradoksalno da plaćamo privatnika, a GSP će imati još veće troškove održavenje po jednom vozilu“, ukazuje Banković.

On podseća da trenutno GSP ima 575 autobusa, a privatni prevoznici sada već imaju oko 500 vozila.

„Već smo se maltene izjednačili, a sa novim linijama koje treba da dobiju oni će apsolutno biti u prednosti, što nije normalna situacija“, naglašava Banković.

On navodi da se sindikati GSP-a nadaju da će doći do sastanka kako bi se pronašlo neko rešenje.

„Videćemo da li do sastanka doći, ukoliko ne dođe, mi spremamo protest ispred Sekretarijata za javni prevoz. Ukoliko ne bude sluha za nas, mi moramo da preduzmemo neke druge korake“, poručuje Banković.

Prvi korak bi, kako objašnjava, bio protest i blokada ulice ispred Sekretarijata, a jedan od narednih koraka bi bila i blokada nekog od saobraćajnih pogona GSP-a.

Banković poručuje da bi do protesta moglo da dođe već iduće nedelje, ukoliko odgovor ne stigne do kraja ove radne nedelje.

S druge strane saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović smatra da privatizacija nije loša stvar.

„To je jedan lep proces, ali koji treba korektno da se sprovede i pre svega u interesu putnika i države“, objašnjava on.

Za to je, pre svega, potrebno da se time bave visoko kvalifikovani ljudi, dodaje Stefanović.

„Oni moraju da osmisle šta je predmet partnerstva, zatim da naprave tender za to partnerstvo, pa da onda izaberu najpovoljnije uslove za građane i one koji sprovode tender. Meni se čini da je ovde to partnersvo vrlo banalizovano“, ukazuje naš sagovornik.

On pojašnjava da nije svako partnerstvo isto i da nije svako dobro.

„Dobar primer toga imamo u Londonu, gde ima puno privatnika koji obavljaju prevoz. Partnerstvo je da vi kažete meni treba takav i takav red vožnje, zatim takvo i takvo izvršenje i da se utvrde glavni indikatori eksploatacije“, navodi Stefanović.

On kaže da je u Lonodnu ta privatizacija bila postepena i da su garaže prvo nuđene menadžmentu da kupi svoje preduzeće.

„Nakon toga su oni to ustupili, uz određenu naknadu, velikim prevoznicima i tako su se pojavili veliki čuveni prevoznici i sada ih ima šest ili sedam“, objašnjava Stefanović.

On ponavlja da nije protiv privatizacije, ali da ona mora da bude osmišljena tako da ne bude „bratska prodaja“.

Glavno pitanje je da li se želi bolje za putnike, naglašava Stefanović.

„Prvi prioritet treba da bude popravljanje kvaliteta javnog prevoza, a mi nemamo prioritete, a onda nemamo ni atraktivnost javnog prevoza. Zato smo otvorili vrata favorizovanju individualnog prevoza i zato imamo gužve u gradu“, ukazuje naš sagovornik.