Privatizacija i propast prvog maja

Verujem da ste za Industriju odeće PRVI MAJ, tekstilni gigant ne samo Pirota, već i nekadašnje SFRJ čuli. O njegovim uspesima, mnogobrojnim nagradama i priznanjima mogao bi da pišem ceo roman, ali od prošlosti se ne živi. Na žalost, ne živi se ni od rada i razultata koji su u prošlosti postignuti – sadašnjost je surova i bolna ne samo za nas bivše radnike, već i za penzionere koji su gradili firmu i odricali se da bi budućim generacijama bilo bolje. Sada vidimo da su rad i odricanja bili uzalud. Iako je firma opstala uprkos sankcijama, embargu i bombardovanju, potom je usledila kriminalna privatizacija 2012. godine od strane slovenačke firme AHA MURA vlasnice Mojce Lukančič.

Polovične pripreme

Restrukturiranje pre privatizacije sprovedeno je polovično, pa su mu takvi bili i rezultati. Jedini problem IO PRVI MAJ AD koji je zaista rešen je to što su starije radnike poslali na tržište rada, i kasnije im omogućili da pri ispunjenju uslova odu u penziju. Sve ostalo je bilo otaljavanje formalnosti, tako da PRVI MAJ nije uopšte pripremljen za uspešnu privatizaciju, što je trebalo da bude cilj restrukturiranja. Stanje u preduzeću se nije ni malo popravilo, štaviše u smislu proizvodnje je čak pogoršano. Nisu dovedeni novi partneri za proizvodnju, a strari su zahvaljujući menadžmentu PRVOG MAJA dobili nisku cenu izrade odevnih predmeta. Sve u svemu, restrukturiranje se svelo na otpuštanja viška radnika i prodaju delova imovine.

Ulaskom u restrukturiranje menadžment je ostao isti, iako smo mi radnici tražili njihovu smenu i postavljanje novih kadrova. Sindikat je u toku restrukturiranja tesno sarađivao sa menadžmentom i sam je radio tehnički deo oko realizacije privatizacije. Radnici su bili veoma loše informisani o pripremama za privatizaciju, zbog čega nisu ni mogli uticati na sam proces.

Rešenje koje je država na kraju našla za IO PRVI MAJ AD bilo je da proizvodne pogone proda slovenačkoj AHA MURI kao nekretnine. Ugovor o kupoprodaji zaključen je 10. septembra 2012. godine u Pirotu. Kao poslednja mera u restrukturiranju IO PRVI MAJ AD, radnicima je početkom novembra ponuđeno da biraju između socijalnog programa i mogućnosti da nastave da rade u AHA MURA PRVI MAJ. Pritom im je servirana priča od strane Agencije za privatizaciju, SIEPE, ministra Mlađana Dinkića, predsednika opštine Pirota Vladana Vasića, celokupnog menadžmenta i sindikata PRVOG MAJA, da je kupac uspešna i ozbiljna firma, koja će poštovati ugovorene obaveze, a da čak i ako nešto ne bude u redu svi radnici zadržavaju pravo na socijalni program, odnosno otpremnine.

U tu bajku poverovalo je nas oko 600 iskusnih radnika. Prešli smo u AHA MURU samo sa jednim ciljem – da radimo i živimo od svog rada. I da posle nas fabrika i dalje radi o ostane mladim pokoljenjima i gradu. Pored nas, AHA MURA je zaposlila još oko 700 novih radnika, za koje je dobila subvencije od naše države.

Katastrofalni rezultati

Ispostavilo se da je na kraju sve bila ogromna prevara. Kako drugačije opisati to da za rad u AHA MURA PRVI MAJ nemamo uplaćen ni dan radnog staža, a da su svi koji su za to znali ćutali. Posle stečaja matične firme u Sloveniji juna 2014. godine usledilo je nekoliko meseci neisplaćenih zarada, a od septembra bili smo i bez zdrastvenog osiguranja. Potom i obustava proizvodnje usled nedostataka energenata.

Sva tri sindikata koja su postojala u preduzeću su posle privatizacije ostali skoro potpuno pasivni. Na sva naša upozorenja i obustave rada, oni su nastupali sa pričom da treba da se vratimo proizvodnji, jer je to navodno jedini način da prebrodimo krizu. Tesno su sarđivali sa menadžmentom, iako su bili upoznati da nam se ne uplaćuju obavezni doprinosi i sistematski zarade kasne u sve većem rasponu.

Život posle stečaja

Na skupu radnika uoči stečaja formirali smo Inicijativni odbor, a ja sam izabran za predsednika. Pošto ni jedan od sindikata niti bilo koja druga institucija nije zastupala naše interese, odlučili smo da se zastupamo sami. Dobili smo podršku više od dve trećine radnika da ih zastupamo u svim pregovorima i postupcima. Međutim odlaskom firme u stečaj većina radnika rasulo se po malim firmama i radnjama gde rade. Tu ih privatnici izrabljuju, gde ne dobijaju adekvatnu zardu, ne uplaćuju im se doprinosi i ne poštuje radno vreme. Ne plaća im se bolovanje niti godišnji odmor. Iako je više puta bilo prijava Inspekciji rada, na terenu oni nisu ništa pronašli. Ista priča svaki put, navodno je sve u redu.

Uzalud su bili svi naši protesti i štrajk glađu sa ciljem da sačuvamo fabriku. Ostali smo na ulici bez ičega, sa neisplaćenim zaradama i neoverenim zdrastvenim knjižicama, bez prava na rad, život i lečenje. Svi smo mi porodični ljudi, naravno da su naša deca sve to osetila. Mi smo bili nemoćni da im pomognemo.

Dana 11. maja 2015. godine na Trgu pirotskih oslobodioca, održali smo protestni miting i prikupili potpise građana Pirota kao podršku radnicima AHA MURA PRVI MAJ.

Tražili smo:

1. Da se poništi sporazumni otkaz ugovora o radu koji smo zaključili sa IO PRVI MAJ AD Pirot, prilikom prelaska u AHA MURU;

2. Odštetu radnicima zbog štetne privatizacije, prevare i nepoštovanja ugovora o radu koji su potpisali radnici i poslodavac;

3. Pokretanje krivičnih prijava protiv svih odgovornih lica za štetnu privatizaciju kao i svih koji su firmu doveli u ovakav položaj.
 
Napominjemo da se pre toga nekoliko puta odlazili u Opštinu i sedište Okruga i tražili da se za nas nađe rešenje, ali uzalud. Na poziv državnog sekretara Dragana Stevanovića 29. maja 2015. odlazimo u Beograd i upoznajemo ga sa celokupnom situacijom u firmi. Nekim činjenicama je bio iznenađen i po njegovom savetu 2. juna 2015. istovremeno podnosimo Tužilaštvu i PU Pirot krivičnu prijavu protiv menadžmenta AHA MURA PRVI MAJ, predsednika Samostalnog sindikata AHA MURE PRVI MAJ i NN lica. Do danas nismo obavešteni o odluci tužilaštva.

Stečajni postupak nad AHA MURA PRVI MAJ Pirot pokrenut je 25. juna 2015. godine, i nama je prestao radni odnos. Žalosno je i za mlade radnike koji su se tek bili obučili za posao da bi mogli da rade i ostavaruju svoju životnu egzistenciju. A naročito je teško nama, koji smo zakoračili u petu ili šestu deceniju života. Nije lako naći posao u našim godinama, bez obzira na radno iskustvo.

Trenutno mogu da kažem da nismo nikako organizovani, pošto Inicijativni odbor nema nikakve uslove za rad i za okupljanje i zastupanje radnika koji su se u međuvremenu rasuli u potrazi za egzistencijom. Posle odlaska u stečaj jedino smo sarađivali sa Većem Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Pirot, odnosno sa njihovim predsednikom Rodoljubom Ćirićem. Jedino se Rodoljub ponudio da pomogne u toj situaciji i sa njim smo bili u stalnoj komunikaciji. Obraćamo mu se i sada pojedinačno, ali na žalost i on je dosta nemoćan. Vrlo je teško baviti se sindikalnim aktivnostima kad centrale nemaju sluha ni razumevanja za pitanja radnika.

Jednu halu je u međuvremenu zakupio MERKATUS TEKSTL i uposlio manje od 300 radnika u dogovoru sa bivšim menadžmentom, koji je i posle stečaja ostao u firmi. Apsurdno je da baš ti ljudi iz bivšeg menadžmenta AHA MURA PRVI MAJ, protiv kojih su podnete krivične prijave, pregovaraju sa potencijalnim kupcima. Pritom oni ne štite interese radnika, već svoje lične. Čak je i za člana Odbora poverilaca imenovan Ljubomir Sotirov, koji je bio direktor za pravne i kadrovske poslove u AHA MURI, i protiv koga je takođe podneta krivična prijava. Žalili smo se Privrednom sudu u Nišu i tražili njegovo razrešenje, ali ni tu nismo dobili nikakav odgovor. Takođe nemamo ni u predhodnoj firmi, IO PRVI MAJ AD Pirot, predstavnilka u Odboru poverilaca, iako imamo višemilionsko potraživanje iz izvršnih presuda. I ova firma je u stečaju od 17. oktobra 2015. godine.

Naša jedina je bila da posle stečaja fabriku kupi uspešan privrednik i uposli sve radnike, kako bi smo mogli da živimo od svog rada, a ne da budemo socijala. Na žalost, sve manje verujemo u to.

Autor je bivši radnik preduzeća AHA MURA PRVI MAJ – u stečaju.

Tekst je objavljen u okviru dodatka Bilten, koji izdaje „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“.