Privatizacija Jugoslovenskog rečnog brodarstva otkazana je pre tačno sedam dana, a nadležni još uvek ne saopštavaju šta je razlog za takav potez dok stručna javnost ističe da bi prodaja tog preduzeća bila štetna po interese države.
Da je privatizacija JRB-a na pomolu mogao se steći utisak nakon što je Ministarstvo privrede Srbije raspisalo javni poziv za učešće u postupku prikupljanja ponuda sa nadmetanjem radi prodaje kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva AD Beograd, koje je inače u većinskom državnom vlasništvu.
Međutim, već sutradan na sajtu tog ministarstva pojavila se informacija da se taj javni poziv poništava, ali bez objašnjenja zbog čega je postupak privatizacije otkazan.
Shodno tome, u javnosti se spekuliše da je u pitanju proceduralna greška te da će privatizacije ipak biti do kraja godine, ali ima i onih koji smatraju da je neko ko razmišlja racionalno nadležne ubedio da Jugoslovensko rečno brodarstvo ne treba prodati.
Šta je razlog ekspresnog povlačenja javnog poziva za privatizaciju JRB pokušali smo da saznamo od nadležnih u resornom ministarstvu, ali do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovore na naša pitanja.
Kontaktirali smo i izvršnog direktora Jugoslovenskog rečnog brodarstva Mladena Grujića, ali on nije odgovorio na telefonski poziv i poruke koje smo mu poslali.
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je Ministarstvo privrede bilo dužno da obavesti javnost zbog čega je došlo do povlačenja poziva za prodaju preduzeća JRB.
– Državni organi imaju obavezu prema građanima da obrazlažu poteze koje povlače i da ih izveste o razlozima za odluke koje donose. Samim tim takvu obavezu ima i Ministarstvo privrede po pitanju javnog poziva za privatizaciju JRB koji je povučen. Ovo što se desilo je primer da se odluke tog tipa u Srbiji donose nakaradno i bez uvažavanja određenih procedura i propisa. Takođe, ono što želim da naglasim da je sama odluka da se raspiše javni poziv za prodaju Jugoslovenskog rečnog brodarstva pogrešna. Rečni transport je najjeftiniji, povoljniji od primera radi železničkog, JRB ima značajnu flotu brodova i jedino ispravno rešenje je da ono i dalje bude državno preduzeće. Njegova predaja u ruke privatnika bila bi pogubna – navodi naš sagovornik.
Ekonomski analitičar i pravnik Branko Pavlović ističe za Danas da je neuobičajeno da se javni poziv za privatizaciju raspiše a onda samo dan kasnije otkaže.
– To je svakako neozbiljno i neodgovorno isto kao i to što javnosti nije predočeno zbog čega je do toga došlo. Kada je reč o ovakvim stvarima nadležni su dužni da svoje postupanje obrazlože. Iskreno se nadam da im je neko stručan objasnio da bi prodaja Jugoslovenskog rečnog brodarstva predstavljao katastrofalno loš potez. Jednostavno, od strateškog je interesa da to preduzeće ostane u vlasništvu države – naglašava Pavlović.
Podsećanja radi, preduzeće Jugoslovensko rečno brodarstvo je u februaru 2009. godine prodato austrijskoj kompaniji EDDSG u vlasništvu biznismena Zorana Drakulića.
Kupoprodajna cena za 70 odsto kapitala JRB-a je iznosila 24,5 miliona evra a kupac se tada obavezao na investiciju u vrednosti od 15,7 miliona evra.
Međutim, godinu dana kasnije kupac je odustao od ovog posla, kako je objašnjeno “zbog ekonomske krize”, te je ostao i bez milion evra po osnovu bankarske garancije koju je naplatila Agencija za privatizaciju.
Na sajtu Jugoslovenskog rečnog brodarstva se navodi da je to preduzeće ubedljivo prvo na tržištu domaćeg rečnog transporta, dok je peto najveće koje plovi Dunavom.
Glavna delatnost JRB-a je prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima.
Ministarstvo privrede poništilo je 24. jula javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva AD Beograd.
Na sajtu ministarstva nisu navedeni razlozi za poništenje postupka.
Samo dan ranije, Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva AD Beograd (JRB).
Početna cena za prodaju kapitala preduzeća iznosila je 29,2 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.