Privatizacija Naftne industrije Srbije – posao ili promašaj veka

„Zlatna koka“ države Srbije, odnosno 51 odsto njenog kapitala, prodata je ruskom koncernu za 400 miliona evra.

Po mnogima – budzašto, pošto je ta suma pokrivena iz dobiti NIS-a za samo godinu i po do dve, posle ruskog preuzimanja kormila kompanije.

Pre prodaje, međutim, iako monopolista na domaćem tržištu kompanija je poslednjih godina poslovala sa gubicima, a za kratko vreme posle prodaje postala najprofitabilnija.

Podsetimo, krajem te 2008. godine Vlada Srbije je za 400 miliona evra prodala Gaspromu zgrade NIS-a u Beogradu i Novom Sadu, rafinerije u Pančevu, Novom Sadu i Elemiru (gas), 497 benzinskih pumpi, 1600 internih benzinskih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, cisterne za prevoz tečnih goriva ukupnog kapaciteta 18.250 tona, oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorno ulje i mast, akcije u drugim kompanijama, nalazišta nafte u Vojvodini, koncesiju na nalazišta nafte u Angoli.

Na spisku tzv. privatizacije – ili romađaja – veka je joč: 11 hotela, motela i odmarališta, četiri objekta u Crnoj Gori, hotel Splendid kod Prčnja, apartman hotel u Buljaricama, odmaralište u Bečićima, objekat u Poborama, hotel Osovlje na Fruškoj gori, restoran „Boku“ kod Zrenjanina, kuću u Tunji, motel „Adaševci“ na autoputu Beograd-Zagreb, na Zlatiboru hotel „Vis“, nekadašnji Jugopetrol, kompleks HajatJelen na Crnom vrhu, te akcije u drugim kompanijama: 16 odsto pančevačke Petrohemije, 13 odsto Karbodioksida Fabrike za proizvodnju industrijskih gasova, 43 odsto „Politike“ a.d., 21 odsto Radiotelevizije Politika, 39 odsto Beogradskog hotela Hajat, 14 odsto deonica „Jugovića“ i 49 odsto Sportskog centra Pinki…

Privatizacija NIS-a je punih 12 godina pod lupom stručnjaka, Iako nije čitava na spisku 24 sporne privatizacije čije je preispitivanje zahtevala i Evropska unija, selovi NIS-a jesu.

Novi zahtev

Liga socijaldemokrata Vojvodine koja je nedavno obnovila zahtev za reviziju tog kupoprodajnog ugovora navodi da objavljen podatak da je Naftna industrija Srbije ubedljivo najprofitabilnija kompanija u Srbiji mora konačno inicirati reviziju Energetskog sporazuma koji je Srbija napravila sa ruskom kompanijom Gasprom njeft, a na štetu njenih građana.

„Građani Srbije su oštećeni lošim sporazumom sa ruskom kompanijom kada je, zbog političkih prestrojavanja i situacije na Kosovu, NIS ispod svake razumne cene ustupljen Rusima, u zamenu za, kako tvrde političari i analitičari, njihovu pomoć da spreče njegovo odvajanje i nezavisnost“, podseća LSV.

Liga socijaldemokrata Vojvodine apeluje na sve političke faktore da ne polemišu oko toga ko je i zašto potpisao Energetski sporazum i u koje vreme, nego da štetu pokušaju da poprave.

„Nenadoknadive posledice upotrebe nedozvoljenih tehnologija crpljenja, koje koristi ruska kompanija, već su napravile ekološku i materijalnu štetu našoj zemlji. Vreme je da se tome stane na put. Ako postoji nešto što je obeštećenje građana naše zemlje za ovako beskrupuloznu eksploataciju, čime su Rusi kompenzovali gubitke, koje država trpi zbog ovako niske rudne rente od tri odsto, kada je ona po zakonu 7 procenata, a u svetu se kreće i do 20 ili 30 procenata neka to ova vlada predoči javnosti“, poručuju ligaši.

Ta regionalna  stranka navodi da je „vrednost NIS-a bila je procenjena na 2,2 milijarde evra, a prodat je za 400 miliona evra, sa svom imovinom, bezinskim pumpama i rezervama nafte i gasa, vrednim oko sedam milijardi evra. Koliko je ova suma neadekvatna i smešno niska, može se ilustrovati činjenicom da je NIS prodat za vrednost dve televizije Kopernikus. Apsurdno je da gledamo skrštenih ruku kako na štetu naših građana kompanija Naftne industrije Srbije u vlasništvu Rusa stiče profit i proglašavaju je najprofitabilnijom kompanijom u našoj zemlji, a građani od toga imaju mizernu nadoknadu i štetu. Zato Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva revidiranje Energetskog sporazuma napravljenog na štetu građana Srbije, a ukoliko to nije moguće onda njegovo raskidanje“, zaključuje LSV.

Ovde nije zgoreg dodati da je u vreme privatizacije NIS-a LSV bio deo vladajuće koalicije, dosue sa protivljeljem, kao i LDP, pa i sa promenama stava poput G17 plus.

Dogovor u funkciji „rešavanja velikih zadataka“

Predsednici Rusije i Srbije Dmitrij Medvedev i Boris Tadić, potpisali su 23. decembra 2008. godine u Moskvi zajedničku izjavu o strateškom značaju energetike u saradnji dve zemlje.

U njihovom prisustvu je potom potpisan sporazum o kupoprodaji NIS-a i dokumenti o izgradnji gasovoda Južni tok i skladišta gasa u Banatskom dvoru.

Medvedev je potpisivanje rusko-srpskog energetskog sporazuma nazvao „epohalnim događajem“, a posetu predsednika Tadića „dokazom stabilnog, progresivnog razvoja odnosa i prijateljskog karaktera veza između Rusije i Srbije“.

Ruski predsednik je, takođe, odnose dve države okarakterisao kao „strateško partnerstvo“, založivši se, istovremeno, za nove oblike saradnje.

Tome upravo i služi potpisivanje energetskog paketa, koji povezuje Rusiju i Srbiju, naglasio je Medvedev, dodajući da su takvi bilateralni sporazumi „u funkciji rešavanja velikih zadataka“.

Tadić je izrazio zahvalnost Rusiji za podršku „u svim principijelnim pitanjima međunarodne politike, u kojima je učestvovala Srbija“.

– Za Srbiju je veoma važno da i dalje ima podršku Rusije po principijelnom pitanju zaštite celovitosti zemlje – rekao je Tadić.

Drugim rečima, Srbija je prodala NIS ruskoj kompaniji, a zauzvrat joj je obećana podrška Rusije za očuvanje Kosova.

Čini se da je to previsoka cena za lobiranje u korist Beograda, koje nije donelo bog zna šta Srbiji, dok je ruska kompanija u proteklih 12 godina ubrala više milijardi evra.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će naftno energetski sporazum sa Ruskom Federacijom ekonomiju Srbije učiniti jačom, ali da on ima i političku dimenziju, jer potvrđuje strateško partnerstvo Moskve i Beograda i Srbiju čini spremnijom za suočavanje sa izazovima koji su pred njom.

Jeremić je, u razgovoru sa novinarima u ambasadi Srbije u Moskvi, istakao da će spoljnopolitički prioritet Beograda u predstojećim godinama biti nastavak borbe za očuvanje ustavnog poretka diplomatskim sredstvima, a ta borba ne bi imala velike izglede na uspeh bez podrške Ruske Federacije.

Jeremić je bio kategoričan da nema prostora za sumnju da je garancija čvrsta i ni u kom smislu okrnjena. „Ruska i srpska država su garant ovog sporazuma. Mi verujemo u rusku državu, a Rusija veruje u srpsku“, zaključio je Jeremić.

Ugovor, memorandum i protokol

Ministar energetike Srbije Petar Škundrić i predsednik Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandar Djukov potpisali su ugovor o kupoprodaji većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović potpisao je sa direktorom Gaspromeksporta Aleksandrom Medvedevom Memorandum o razumevanju, a sa predsednikom Uprave Gasproma Aleksejem Milerom protokol o saradnji.

Ta dva dokumenta odnose se na izgradnju gasovoda „Južni tok“ i skladišta gasa u Banatskom dvoru.

Sporazum se sastoji iz tri dela – prodaje kontrolnog paketa akcija NIS-a „Gaspromnjeftu“, izgradnje gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Realizovana su dva dela – Gasprom njeft je postao većinski vlasnik NIS-a, a izgrađeno je i podzemno skladište gasa Banatski dvor.

Gasovod Južni tok je ostao mrtvo slovo na papiru.

Direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović izjavio je da je ugovorom o prodaji NIS-a Gaspromu predviđeno da ruska strana uloži 490 miliona evra u proizvodnju i još 60 miliona evra u zaštitu okoline.

Mada takve klauzule nema u kupoprodajnom ugovoru koji se može naći na sajtu NIS-a.

Bajatović je rekao da će do jula 2010. godine biti završena studija o izvodljivosti za gasovod Južni tok, i da će se, na predlog Gasproma, raditi dve varijante studije.

Jedna za kapacitet od 21,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a druga od 23,1 milijardu.

Sporazumom je predviđena količina od minimum 10 milijardi kubnih metara gasa, naveo je direktor Srbijagasa ocenivši da je za Srbiju i za Rusiju važno to što će Srbija postati energetski lider u ovom delu Evrope.

Bajka o Južnom toku lebdela je nad Srbijom još nekoliko godina.

Čak je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić slavodobitno u novembru 2013. kod Šajkaša komandovao variocima gasovodnih cevi – „Dugo ste čekali, počnite“! Nepunih godinu dana kasnije, Rusija je saopštila da je taj projekat propao zbog protivljenja EU i  njene članice Bugarske.

Vlasnički udeo

Akcije NIS-a je u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije dobilo 4,8 miliona građana, čime je praktično kupljena njihova podrška za prodaju kompanije. U paket od 19 odsto koliko je pripalo punoleetnim građanima  uključeno je i 4,34 odsto akcija koje su pripale sadašnjim i bivšim radnicima NIS-a. Gasprom njeft je u međuvremenu otkupio deo akcija malih akcionara i sada poseduje 56,15 posto akcijskog kapitala NIS-a, dok je 29,87 procenata akcija u vlasništvu Republike Srbije. Ostatak od oko 14 procenata pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Akcijama NIS-a trguje se na Beogradskoj berzi, cena po jednoj akciji iznosi oko 560 dinara.

(Nastavak u sutrašnjem broju)

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.