Privatizacione muke Petrohemije i Petrokemije

Ne, to nije jezička dilema. To je priča o dve istoimene, ali ne i istorodne, firme iz nekad zajedničke države koje muče istu muku i koje dele sličnu poslovnu sudbinu. Hrvatska kompanija Petrokemija iz Kutine, nekad moćni socijalistički proizvođač veštačkih đubriva, godinama poslovno životari na ivici propasti i uz stalna restrukturiranja, a pre neki dan (31. maj) skromno je proslavila pola veka postojanja, uz poklon kakav se samo poželeti može – država joj je otpisala dugove i našla strateške partnere za dokapitalizaciju čime se omogućuje privatizacija i dalje restrukturiranje. Srpska kompanija Petrohemija iz Pančeva, nekad moćni socijalistički proizvođač sirovina za hemijsku industriju (etilen, propilen, butadien, MTBE), godinama poslovno životari na ivici propasti i uz stalna restrukturiranja sprema se da za neki dan (8. jul) obeleži 43 godine postojanja uz obećavajući poklon – država joj je našla (ko zna kojeg po redu) „zainteresovanog“ strateškog partnera koji bi trebalo da okonča višegodišnju pretnju stečajem i privatizaciju. Osim imena, zajednički imenitelj dve firme je – država.

Bez pomoći države i „sipanja“ desetina miliona evra iz budžeta/proračuna u proizvodne kapacitete Petrohemije/Petrokemije ni jedna ni druga kompanije ne bi opstale, niti bi proslavljale godišnjice/obljetnice.

Petrokemija je prošlu godinu završila s gubitkom od 146,8 miliona kuna (1 evro – 7,39 kuna), a 2016. gubitak je bio 87,3 miliona kuna. Ekonomski analitičari su sredinom prošle godine tvrdili da održavanje Petrokemije ima smisla samo ako bi kompanija mogla da proizvodi jeftino đubrivo, ali da to nije moguće bez velikih ulaganja.

Zato je, kao jedina razumna odluka, predlagano njeno zatvaranje i transformacija te lokacije u industrijski park namenjen malim proizvođačima koji bi proizvodili ekološka đubriva. Polovinu gubitaka Petrokemija je napravila zbog rasta cene prirodnog gasa i ekstremno visokih troškova transporta gasa u Hrvatskoj. Zato je kao jedna od ključnih mera novog kompanijskog menadžmenta i njenog šefa Đure Popijača (nekadašnjeg ministra privrede u Vladi Jadranke Kosor) bila smanjenje troškova i ulazak u profitnu zonu poslovanja, što bi uz dokapitalizaciju i dovršetak programa restrukturiranja bio preduslov privatizacije.

Firmi, međutim, nije pomogla ni odluka Vlade da početkom prošle godine smanji troškove transporta gasa (glavne sirovine i najveće troškovne stavke u poslovanju Petrokemije) za 20 odsto, što je trebalo da joj obezbedi ravnopravnost s konkurencijom i uštedi 20-ak miliona kuna. Petrokemija godišnje troši 650 miliona kubnih metara gasa, što je 60 odsto svih troškova firme i 25 odsto ukupne potrošnje prirodnog gasa u Hrvatskoj.

Za transport gasa kroz Hrvatsku plaća 25-31 dolar za hiljadu kubnih metara, u Mađarskoj je cena 11,1 dolar, u Austriji 4,3 dolara, a u Sloveniji – 7,5 dolara. No, nije to bila jedina pomoć države. Vlasnički udeo države u Petrokemiji rastao je svaki put kad ta firma nije imala vlastitog novca da vraća dugove pa je kao ispomoć uskakala država. Poslednji put se to dogodilo prošle godine kad je Vlada iz budžeta dala 300 miliona kuna. Pošto Petrokemija nije mogla da vraća dugove bankama, dobavljačima i državi, onda su sve dosadašnje hrvatske Vlade preuzimale obavezu da država vraća komercijalne kredite, a državni dug pretvarale u državno vlasništvo. Inače, komercijalne banke „izvukle“ su se iz Petrokemije još 2014. godine. Tako je država postala vlasnik 80 odsto dela Petrokemije a dug kutinskog proizvođača đubriva narastao je na 820 miliona kuna, od čega na kratkoročne kredite otpada 515 miliona kuna, što praktično znači da je firma u predstečajnom stanju i da je sav novac iz budžeta uludo bačen.

Upoređujući, recimo, cenu deonice Petrokemije 1. maja 2008. godine i 31. maja 2018. vidi se da su hrvatski penzioni fondovi na dokapitalizaciji Petrokemije izgubili 510 miliona kuna. I pored tog gubitka, hrvatski penzioni fondovi spominju se kao jedan od, istina manjih, učesnika dokapitalizacije Petrokemije s 50-ak miliona kuna. Sa po 100 miliona kuna učestvuju JANAF (Jadranski naftovod) i Hrvatska elektroprivreda (HEP), a najvažniji igrači su Ina i Prvo plinarsko društvo (PPD) sa po 150 miliona kuna. Hrvatska Vlada je pre dokapitalizacije Petrokemije preuzela 450 miliona kuna obaveza koje ta firma ima prema bankama s namerom da ih pretvori u osnovni kapital namenjen pokrivanju gubitaka u 2017. i 2018. godini. Drugi korak je poziv za dokapitalizaciju izdavanjem novih deonica i uplatom ukupno 450 miliona kuna „u kešu“. Potom Ina i PPD kao većinski vlasnici treba da dobiju odobrenja o dozvoljenoj koncentraciji iz Brisela i od Hrvatske.

Agencije za zaštitu konkurencije i da osnuju zajedničku firmu koja će upravljati Petrokemijom (Ina – finansijskim a PPD – komercijalnim delom Petrokemije).

Kako se približava 43. godišnjica poslovanja srpske kompanije za proizvodnju baznih hemijskih sirovina Petrohemija iz Pančeva tako rastu optimistička očekivanja da će se i za ovu firmu iz petrohemijskog kompleksa naći rešenje za dugoročni opstanak. Tračak nade stigao je iz Sankt Peterburga, s margina Ekonomskog foruma gde je srpski ministar energetike Aleksandar Antić razgovarao s šefovima Gaspromnjefta Aleksandrom Djukovim i Gasproma Aleksejem Milerom. „Činjenica je da su NIS i Gaspromnjeft zainteresovani za Petrohemiju i o tome ćemo intenzivirati razgovore“, objavio je Antić i naglasio da je toj firmi neophodan strateški partner zbog investicija. To su, pre svega, investicije u liniju za proizvodnju polipropilena kako bi se obezbedilo dugoročno stabilno poslovanje koje neće moći da ugroze ni moguće cenovne turbulencije na svetskom tržištu nafte.

Optimističkih najava za Petrohemiju bilo je i ranije, ali su svi potencijalni strateški partneri (holandski KazMunayGas i češki J&T IB and Capital Markets) bežali iz Pančeva glavom bez obzira. Od 2009. godine Petrohemija je odlukom Vlade o restrukturiranju stavljena pod zaštitu od prinudne naplate, a zaštita je produžena i odlukom iz 2015. godine kojom je Petrohemija proglašena subjektom privatizacije od strateškog značaja za privredu Srbije. Već 2016. za tog povlašćenog subjekta Vlada traži od NIS-a povlašćene cene nafte i gasa da bi Petrohemija u naredne četiri godine „mogla da radi bez kredita i sa prihodom od oko 50 miliona evra“.

Smanjenje troškova proizvodnje, restrukturiranje kompanije (UPPR – unapred pripremljeni plan reorganizacije), pronalazak strateškog partnera i nova ulaganja – istovetni su problemi Petrohemije Pančevo onima koje ima Petrokemija Kutina.

Početkom prošle godine pančevačka Petrohemija imala je dug od 77 milijardi dinara.

Poverioci – uglavnom država i državna preduzeća – otpisali su Petrohemiji 47,7 odsto potraživanja, a 52,3 odsto dugova pretvorili u vlasnički kapital. Za poslovanje Petrohemije ključna je saradnja s NIS-om koji je snabdeva primarnim benzinom. Od 250 miliona evra duga Petrohemije prema NIS-u država je preuzela otplatu 105 miliona, a kroz UPPR ostatak je delom otpisan, a delom pretvoren u vlasnički kapital. Slično je postupljeno i u slučaju kompanije Lukoil s kojom je regulisan dug od 40 miliona evra. Tako su NIS i Lukoil postali akcionari Petrohemije. Završetak UPPR-a, krajem prošle godine, označio je početak definisanja nove vlasničke strukture Petrohemije u kojoj dominira država. Oko 76 odsto akcija je u vlasništvu države Srbije i državnih preduzeća, a 24 odsto u vlasništvu NIS-a i Lukoila. Državna kompanija Srbijagas najveći je pojedinačni vlasnik Petrohemije.

Konsultantska kuća KPMG izabrana je za privatizacionog savetnika i tako je počela priprema za privatizaciju. Od marta prošle godine, kad je objavljen javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u privatizaciji, do danas niko se nije javio da kupi Petrohemiju iako ta firma pozitivno posluje: u 2016. godini imala je profit 60 miliona evra, a godinu dana ranije 21 milion evra.

U čemu je „kvaka“? Zašto nema strateških partnera? Dva su razloga nepoverenja investitora u dugoročne poslovne performanse Petrohemije. Prvi je dugoročna i isključiva zavisnost od nestabilnih cena na svetskom tržištu nafte i gasa. Na drugi razlog ukazuju stručnjaci i Fiskalni savet Srbije – to je potreba da se investira najmanje 200 miliona evra u modernizaciju postrojenja jer je sadašnjoj energetski neefikasnoj opremi i tehnologiji rok trajanja istekao još pre 20 godina. U izveštaju Fiskalni savet konstatuje se da „Petrohemija trenutno ne pravi gubitke, ali da je to posledica povoljnih tržišnih okolnosti (cena), a ne njenog restrukturiranja“. Fiskalni savet zato smatra da je Petrohemiju neophodno privatizovati u ovoj godini, jer se tržišne okolnosti mogu lako preokrenuti, čime bi ovo preduzeće ponovo postalo veliki gubitaš na teretu srpskog budžeta. Fiskalni savet ocenjuje da su šanse za preživljavanje Petrohemije samo u pronalaženju strateškog partnera. Ima stručnjaka koji veruju da je jedina preostala strateška opcija – ruski Gaspromnjeft. Međutim, pre godinu dana otvoreno se govorilo da Rusi nisu zainteresovani jer Petrohemija nije isplativ posao. Da li se u međuvremenu nešto promenilo?