Privatizacione muke Petrohemije i Petrokemije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mogli ste te kune da nam preracunate u eure, da vidimo razmere troskova i gubitaka. Nemam kad da guglam i preracunavam, treba i druge vesti da citam…

2. Smorniji članak u životu nisam čitao…nisam ga ni pročitao! Brkiću, bolje ti je da se vratiš na stari način rada: manje analitike , više tajkunski dirigovanih kratkih vesti, kao u doba Novog Magazina. Ako misliš da je to zaboravljeno i da možeš sad da ovako klepećeš neke analitike…e pa nije!

3. Za razliku od Kutine koja, kako kaže g. Brkić, nosi socijalističko breme, pančevačka Petrohemija je devet godina bila pod sankcijama, jošte izlupana sa sedam tomahavk projektila, a stanovništvo i zemljište, trajno obogaljeni. Nema računice, niti sreće, ni za koga.
   Petrohemija je paradigma države Srbije u tri ratne i poratne decenije. Postoji i ne postoji. Napravljena je zbog Rafinerije, tehnološki povezana, a razdvojena. Kao rafinerija i Azotara, vlažan san vlasti. Ako ih ko uzme, uzeće ih badava, jošte će država morati da plati, kao što je doplatila u slučaju Rafinerije kroz stopu rudne rente i gasovod koji služi kao šargarepa.
   Azotara je prva sagrađena, služila je i služi za pljačku, mahom domaćih tajkuna. Čak su i namere za njenu, a potom i druge dve fabrike, tik do nje, nehumane, na par kilometara od grada.
   U najkraćem ovo je priča o zemlji tranziciji na putu ka Uniji. Ne zna se ko više obećava i šamara, da li s istoka ili zapada. Jedno je sigurno, nema garniture na vlasti koja se nije ogrebala o ove tri fabrike.
   Konačno, Pančevo je do rata imalo dvadeset i tri fabrike i još toliko manjih, mahom konsalting a danas nema pivaru, jer je tako odlučio rogonja.