Privatna potraživanja zahtevana pozivima sa opštinskog telefona 1FOTO: Wikipedia

Nakon više od deset godina likvidacije i potom stečaja, od imovine fabrike ozubljenja IMT iz Knjaževca, malo je šta ostalo. Mašine i oprema uglavnom su preneti radnicima na ime dela neisplaćenih zarada i ostale su samo velika proizvodna hala i poslovna zgrada.

Objekte je za 78 miliona dinara sredinom novembra otkupila opština Knjaževac zahvaljujući donaciji Republike Srbije. Novac dobijen prodajom nije bio dovoljan za namirenje duga svim poveriocima, ali je pre svega procentualno izmiren deo zaostale zarade oko 150 bivših radnika, onih koji su imali uspostavljeno razlučno pravo.

Tek što je uspela da naplati deo neisplaćene plate, jednoj od bivših radnica javila se advokatica koja je svojevremeno radila kolektivnu tužbu zaposlenih i zatražila da joj na ime tog zastupanja isplati troškove. Slične pozive od te i drugih advokata dobila je većina drugih radnika uz pretnju da ukoliko novac ne uplate, preko suda će im se obaveza udvostručiti.

– Kada je 2008. pokrenut postupak likvidacije, svi radnici kojima više godina unazad nije isplaćivana zarada, podneli su kolektivnu tužbu. U tom postupku za naplatu potraživanja zastupala nas je advokatica Bobana Mihajlović. Svi smo joj dali ovlašćenje ali je ona kasnije, kada je likvidacija zamenjena stečajem, postala stečajna upravnica u IMT-u i predmete radnika je prenela na firmu “Miror”. Kada smo je pitali šta se dešava sa našim slučajevima, odgovarala je da više sa tim nema ništa. “Miror” je u međuvremenu ugašen i naplati se više nismo nadali – kaže sagovornica Danasa.

Ona dodaje da joj je sud priznao potraživanje od 600.000 dinara plus 500.000 kamate, a da je sada primila iznos od 400.000 dinara. Spiskove za naplatu pravio je poverenik stečajnog upravnika, ali su se radnicima ubrzo javili i advokati.

– Pojavio se izvesni advokat iz Niša i pozvao nas da dođemo u “Srpsku kafanu” da potpišemo nešto kako bismo mogli da naplatimo svoje zarade. Nisam dobila primerak tog akta jer je pre nego što sam uspela da potpišem papir, upala policija i uzela podatke od svih koji su se tu našli. Rekli su nam da su dobili prijavu i da mi imamo status svedoka – kaže ona.

Mesec dana kasnije, na račun joj je “leglo” 400.000 dinara i novi poziv, ovoga puta advokatice koja je u početku vodila kolektivnu tužbu.

– Ona je sada kao pravobranilac zaposlena u Opštini Knjaževac, zvala nas je sa opštinskog, fiksnog telefona i pozvala u opštinu, kancelarija 41 da preuzmemo broj njenog žiro računa na koji je rekla da treba da uplatim 33.000 dinara za troškove koje je imala sve ovo vreme, i da ukoliko to ne uradim sledi tužba po kojoj ću imati dvostruko veće troškove. Ona je odmah i rekla da nas ne zove kao zaposlena u opštini, nego kao advokatica. I ostale ljude zvali su advokati koji su ih zastupali, ali su oni tražili po 5.000 dinara – kaže bivša radnica IMT-a.

Međutim, Bobana Mihajlović tvrdi za Danas da je ona zastupala oko 250 radnika knjaževačke fabrike koji nisu izmirili obavezu prema njoj na osnovu čega im je njen advokat poslao pismene opomene.

– Ja sam bila advokat, potom više od deset godina stečajna upravnica. Kao advokat zastupala sam radnike u svim sudskim sporovima, u parnici, izvršenju, kod upisa hipoteke. Kada se prodala fabrika, ne samo ova poslednja, nego i prodaja od pre nekoliko godina, namiren je samo deo mog potraživanja. Da sam htela da namirim sve, potraživala bih preko 100.000, ali ja nisam imala dušu za to – kaže Mihajlović.

Na pitanje da li je malo sporno to što je nekadašnje klijente zvala sa opštinskog telefona u opštinske prostorije i u radno vreme za potraživanje koje je nastalo iz njenog ranijeg privatnog posla, kaže da se to desilo možda u jednom ili dva slučaja.

– LJudi su dolazili sami, ovo je mali grad i zna se ko gde radi i tu dođu da razgovaraju. Ja sam zvala sa svog telefona, privatnog, čak ni sa službenog mobilnog nisam zvala. I ako je bio jedan ili dva poziva iz opštine, to je moj kolega koji je ranije radio privatno sa mnom, ja sam ga ovlastila da on zove. Ali, javljali su mi se ljudi i sami, kažu da znaju koliko duguju, zastupala sam ih od 2007. do 2009. godine, pominju da je to 20 odsto ali ja ni kao advokat nisam nikada toliko naplaćivala – kaže Mihajlović i objašnjava da kad je postala stečajna upravnica IMT-a više nije imala pravo da zastupa radnike, pa ih je pozivala da preuzmu svoje predmete koje su oni potom nosili drugim advokatima.

Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić bio je iznenađen informacijom da su pozivi radnicima bili upućeni iz opštine.

– Tražila da njoj kao advokatu plate radnici posebno neki novac? Ma kakvi, to ne dolazi u obzir i to nema nikakve veze sa opštinom. Mi smo imali više puta razgovore, velika okupljanja sa radnicima, ispred opštine i u sali, doveli smo i stečajnog upravnika i ljude iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, objašnjavali šta su zakonske procedure. Ali, čuo sam da su se u međuvremenu pojavili “dušebrižnici”, neki advokati, agencije koje su radnicima ponudili da uz određenu nadoknadu “iščupaju” za njih novac koji im je firma ostala dužna. Ja apelujem na ljude da ne nasedaju ni na kakve posrednike i advokate, svi love u mutnom i žele da od te sirotinje kojoj je firma ostala dužna izvuku još neke pare – kaže Đokić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari