Privreda traži efikasne zakone: Zašto je Srbija u donošenju akata tek na pola puta?

Ministarstva ambiciozno planiraju zakonodavne aktivnosti, ali je prošle godine od 346 planiranih zakona, usvojena samo trećina, a izmenjena su 32 zakona.

„Jedan od rezultata koji želim posebno da istaknem je usvajanje zakona po hitnom postupku i podatak da je u 2014. godini taj udeo dostigao 80 odsto svih usvojenih propisa. U poslednjih nekoliko godina ta praksa je konačno postala izuzetak“, ističe Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, a prenosi RTS.

Neki akti kasne i više decenija

Hronični problem srpskog regulatornog okruženja jeste što nam za donošenje podzakonskih akata u proseku treba 420 dana. Neka kasne i više od decenije. Redak primer jeste donošenje pre roka 16 podzakonskih akata o bezbednosti hrane.

Manjak podzakonskih akata ministarstva su prošle godine nadomestila sa 600 tumačenja.

„Ono što smo mi shvatili, svi propisi se uglavnom sprovode na lokalu. Lokal veoma retko ima priliku da direktno može da učestvuje na sama, pre svega zakonska rešenja, tako da tu dodatan prostor svakako postoji za unapređenje“, ocenjuje Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike.

Najniža ocena za parlamentarnu diskusiju

Ministarstva su odlično ocenjena za komunikaciju mejlom, a odgovarali su i na telefonske pozive, za njih, nepoznatih osoba. Nešto manju, ali isto visoku ocenu su dobili sajtovi i komunikacija preko društvenih mreža. Najnižu ocenu dobila je parlamentarna diskusija.

„Kratak vremenski period bivanja zakona u skupštini govori da javna rasprava, rasprava u plenumu, da ne pobrkamo termine, uglavnom nije trajala dovoljno da bi prosečan građanin mogao sa tim da se upozna“, ukazuje dr Boban Stojanović, istraživač javnih politika.

Za 51 zakon, Republički sekretarijat za javne politike ocenio je da mogu imati značajan uticaj na građane i privredu zbog čega je bilo potrebno da se urade analize praćenja efekata propisa.

Ministarstva su u čak 98 odsto slučajeva to poštovala, ali je svega 40 odsto ocenjeno najvišom ocenom, dok su ostale delimično zadovoljile ili su nepotpune.

„Projekat je doprineo nadogradnji e-portala, javnom registru ponuđača, razvoju platforme za e-učenje, obuci jednog broja naručilaca i ponuđača, a takođe i sudija i tužilaca. Posebna pažnja je posvećena uvođenju ekoloških i socijalnih kriterijuma“, ističe Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske.

Prosečno srpsko preduzeće godišnje za samo deset najčešćih procedura izdvaja blizu 450.000 dinara, što je zaista mnogo.