Privreda uzela 20.500 kredita sa garancijom države

Iako na prvi pogled deluje kao da za ponuđenu pomoć i kredite pod korektnim uslovima nije bilo dovoljno interesovanja jer nije cela suma plasirana u prvom roku, analitičari ukazuju da se to nije ni očekivalo.

Zapravo, država je u startu izašla sa znatno manjom cifrom za garantnu šemu, nekih 200 miliona evra, ali su banke predložile da iznos bude daleko respektabilniji, dve milijarde namenjene srednjim, malim i mikro preduzećima što je gotovo četiri puta više od iznosa kredita u prethodnoj, inače dobroj godini.

Sugerisale su da država treba da pokaže snagu koja će za privrednike imati i psihološko dejstvo, kao što su i odluke o moratorijumu na kreditne obaveze, uključujući i ovaj treći usvojen pre nekoliko dana, manifestovale spremnost da se stanje prati i preduzeća sačuvaju merama Vlade.

Predsednik Upravnog odbora Rajfajzen banke, Zoran Petrović kaže za Danas da je garantna šema izuzetno dobro postavljena a i da je dala odlične rezultate.

– Prošle godine, koja je deceniju unazad jedna od najboljih, krediti privredi dostigli su 900 miliona evra, i to se odnosi na ukupnu privredu, dakle i velike kompanije koje nisu mogle da apliciraju po ovom modelu. Prema garantnoj šemi do poslednjeg dana novembra ugovoreno je i potpisano pozajmica vrednih ukupno 1,35 milijardi evra, dok je zajedno sa odobrenim koji još nisu ušli u tu formu iznos veći. Najveći je udeo novih kredita, ukupno 1,143 milijardi dok je zanovljenih plasirano za 245 miliona – kaže Petrović i naglašava da se poređenjem sa kreditima dodeljenim prošle godine, garantna šema može smatrati apsolutnom uspelom.

I u Uniji poslodavaca Srbije procenjuju da je kreditiranje uz državne garancije preko poslovnih banaka išlo dobro. Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora UPS-a kaže da su krediti bili dostupni, da ih je privreda koristila jer su uslovi bili korektni, kao i da su banke dobro odradile taj posao.

– Drugačije je bilo kod kredita iz Fonda za razvoj, gde je bilo predviđeno da se sa subvencionisanom kamatom privrednicima odobri 200 miliona evra. Ali, taj novac retko je ko dobio, članovi UPS-a sa terena žalili su se da je to nije bilo dobro organizovano i da je novac trebalo mnogo brže da se plasira – kaže Brkić.

Toplica Spasojević, predsednik ITM sistema kaže da su ipak mnogi privrednici bili uzdržani kada je o kreditiranju iz garantne šeme reč ne zbog uslova koje je država ponudila nego zbog opšte situacije.

– Kada vam je korona za vratom niste sigurni koje poslove i šta treba finansirati jer je tržište totalno nepredvidivo. Suština je da treba malo sačekati da se vidi u kom pravcu ide i ceo svet i naša zemlja. Mi imamo neke prednosti, konkurentnost u odnosu na zemlje u okruženju ali i pored toga velika je neizvesnost jer ljudi prvo gledaju kako da prežive, da obezbede tekuće finansiranje. I banke su bile stroge kod utvrđivanja ko ispunjava uslove, ali tako i treba da bude, jer one moraju da sačuvaju kapital. One imaju novca ali je potrebno da se izađe sa pravim, održivim projektom a to je teško dokazivo u ovoj situaciji u kojoj je nemoguće garantovati da ćete naredne godine imati veći promet kada se ne zna ni da li će tržište da postoji za određene proizvode – kaže Spasojević.

U Udruženju banaka Srbije kažu za Danas da je zaključno sa sa 30. novembrom, u okviru garantne šeme odobreno je oko 20.500 kredita u ukupnom iznosu 1,45 milijardi evra.

„Koristimo priliku da ponovimo da su uslovi pod kojima su ovi krediti ponuđeni izuzetno povoljni i da istaknemo da se, na osnovu nekih okvirnih procena i poređenja sa prethodnom godinom, postignuti rezultat u aktuelnim okolnostima može smatrati više nego odličnim. Drugim rečima, ova mera podrške sasvim sigurno ostvaruje svoj planirani efekat“, kažu u UBS.

Dobro postavljena garantna šema

U garantnoj šemi koja obuhvata dve milijarde evra, država ukoliko korisnik kredita ne može da ga isplati, obezbeđuje banci 80 odsto tog, pojedinačno plasiranog iznosa. To bi značilo 1,6 milijardi ali postoji i portfolio limit od 30 odsto od ukupno plasiranih sredstava, što iznosi 480 miliona evra. Dakle, država će, ukoliko dođe do problema u servisiranju, pokriti najveći deo pojedinačnih kredita ali samo ako oni ne prelaze 24 odsto ukupno plasiranih sredstava, što znači da će banke morati da vode računa kome odobravaju. Tu je od pomoći drugi ograničavajući faktor, da je firma pre pandemije imala solidno poslovanje, da je izmirivala svoje obaveze u roku – kaže Zoran Petrović i naglašava da je to dobro postavljena garantna šema i za državu i za poreske obveznike u kojoj država ne daje novac, već komercijalne banke koje vode računa o tome kome odobravaju kako i same ne bi dospele u problem.