Privredni pad Ukrajine zbog ruske invazije 45 odsto u ovoj godini

„Očekuje se da će privredni pad Ukrajine biti procenjenih 45,1 odsto, iako će razmere pada zavisiti od trajanja i intenziteta rata. Privredna aktivnost regiona opašće za 4,1 odsto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od tri odsto, saopštila je Svetska banka.

Pogođena, kako se navodi, sankcijama bez presedana, privreda Rusije već je zapala u duboku recesiju, a proizvodnja će ove godine, prema projekcijama, opasti 11,2 odsto. Na Zapadnom Balkanu, stopa rasta će opasti na 3,2 odsto u 2022. godini, a efekti rata se prelivaju na uglavnom kroz kanal sirovina.

Na srednji rok, očekuje se da taj pod-region ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan EU, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju.

Iako je udeo ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u celini, nekoliko zemalja je i dalje osetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 odsto njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet odsto njenog izvoza i 5,4 odsto uvoza.

Međutim, daleko akutniji rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom. Ovaj podregion, 67 odsto prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija (preko bugarskog cevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije u snabdevanju prirodnim gasom.

„Razmere humanitarne krize izazvane ratom su zapanjujuće. Ruska invazija zadaje masivan udarac ukrajinskoj privredi i nanosi ogromnu štetu infrastrukturi“, izjavila je potpredsednica Svetske banke za region Evrope i centralne Azije, Ana Bjerde.

Ukrajini je, kako je rekla, odmah potrebna ogromna finansijska podrška, dok se bori da održi svoju ekonomiju i obezbedi rad vlade „kako bi podržala ukrajinske građane koji se suočavaju sa patnjom i bore sa ekstremnom situacijom“.

Rat, kako je navedeno, teško pogađa rastuće i zemlje u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji, regionu koji je već bio na pragu ekonomskog usporavanja ove godine zbog pandemije.

Pored Rusije i Ukrajine, očekuje se da ove godine i Belorusija, Kirgiska Republika, Moldavija i Tadžikistan uđu u recesiju, dok su projekcije rasta smanjene za sve ekonomije zbog prelivanja efekata rata, slabijeg rasta u evro zoni od očekivanog i berzanskih, trgovinskih i finansijskih šokova.

Region uvozi oko 40 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, a zemlje centralne Azije i južnog Kavkaza uvoze oko 75 odsto i više. Rusija je glavni izvoznik za mnoge zemlje, a doznake iz nje čine blizu 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nekim zemljama centralne Azije (Kirgiska Republika, Tadžikistan).

„Rat u Ukrajini i pandemija još jednom su pokazali da krize mogu da izazovu rasprostranjene ekonomske štete i vrate godinama unazad dohodak po stanovniku i ostvarena razvojna dostignuća“, rekla je glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, Asli Demirgič-Kunt.

Istakla je da vlade u regionu treba da ojačaju svoje makroekonomske rezerve i kredibilnost svojih politika sa ciljem suzbijanja rizika i delovanja u slučaju narušenih trgovinskih i investicionih kanala, ojačaju mehanizme socijalne zaštite radi zaštite najranjivijih grupa, uključujući i izbeglice i unapređuju energetsku efikasnost.

Svetska banka brzo je reagovala da pomogne narodu Ukrajine i od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, odobrila je hitan finansijski paket od 925 miliona dolara za podršku Ukrajini.

Ova podrška, koja će brzo biti isplaćena, namenjena je kao pomoć u isplati plata zaposlenima u bolnicama, penzija za stare osobe i socijalnih programa za ranjive grupe.

Brzo finansiranje je deo paketa podrške od tri milijarde dolara koji Grupa Svetske banke priprema za Ukrajinu u narednim mesecima.