„To što smo u tranziciji ne znači da treba da rastavimo državu“: Ekonomisti o preduslovima za privredni rast koji bi Srbiju približio Centralnoj Evropi

Tako je i na panelu „Strategije potrebne za održavanje i razvoj ekonomskog rasta u neizvesnim vremenima“ u okviru 23. Beogradskog ekonomskog foruma povedena priča o tome kako doći do privrednog rasta koji obezbeđuje približavanje zemljama Centralne i Istočne Evrope, odnosno u koje sektore ulagati da se to i ostvari.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, istakao je da je fiskalna konsolidacija sa stručne strane bila jednostavna, dovoljno je bilo smanjiti plate i penzije, ali je sa političke strane bilo teško sprovesti.

„Sa privrednim rastom je drugačije. Politički je popularno imati privredni rast, svi to žele, ali je komplikovano ga dostići i ne postoji jedinstveni model za tako nešto. Jedino što može da se kaže za sve zemlje koje su dugoročno uspešne je da se oslanjaju na svoje institucije. Mi imamo problem što se institucije osipaju. To što smo u tranziciji ne znači da treba da rastavimo državu“, napomenuo je Altiparmakov.

On je ukazao da zbog zakona o platnim razredima iz 2016. godine sada imamo najveću uravnilovku u javnom sektoru u Evropi.

„U javnom sektoru ne možete da dovedete stručnog čoveka, jer su plate daleko manje nego u privatnom. Imamo manjak nastavnika matematike. To potkopava privredni rast zemlje. Treba da gledamo kako da izgradimo institucije i to bazične kao što su ministarstva“, ocenio je Altiparmakov.

Za profesora Ekonomskog fakulteta Dejana Šoškića, nije ništa novo da je potrebna afirmacija obrazovanja, ulaganje u nauku i istraživanje.

„To su bazične stvari, oko toga ne bi trebalo da bude razlika između političkih opcija. Na primer, moramo imati skalu vrednosti u društvu u kojoj se učitelj poštuje i gde je cenjena ličnost u društvu, ne samo da ima adekvatna primanja. Nećemo imati konkurentnu ekonomiju, ako u njoj rade ljudi koji nemaju konkurentna znanja“, ukazao je Šoškić.

On primećuje da su sva bogata društva, izuzev onih koji su privremeno bogati zahvaljujući prirodnim resursima, slična.

„Ta društva imaju obrazovane ljude, imaju institucije, mora da se poštuje svojina i ugovor, mora da se sudi ni po babu ni po stričevima. Moramo da podstaknemo da ljudi od znanja dođu u situaciju da odlučuju. Meni se čini da smo u tome napravili nekoliko koraka unazad“, ocenio je Šoškić.

Često se ističe kako bi tržište kapitala učinilo mnogo za privredu, obezbedilo nove i jeftinije izvore finansiranja. Ali Šoškić podseća da bi berza funkcionisala moramo imati institucije, informacije moraju biti istinite i proverljive, finansijski izveštaji kredibilni, celoviti i istiniti, revizori kredibilni, da u Komisiji za hartije od vrednosti sede kredibilni i kompetentni ljudi, da sudovi funkcionišu.

„Sve zemlje kod kojih ne funkcionišu institucije nemaju berzu“, ocenio je Šoškić.

Nikola Pontara, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu istakao je da je Srbija učinila dobar posao na makroekonomskoj konsolidaciji, ali da ne ostvaruje dovoljan privredni rast.

„U poslednjih 15-20 godina prosečna stopa privrednog rasta je dva-tri odsto. A Srbija može da raste po šest, sedam odsto godišnje. U svetu je od 1990. samo 31 zemlja prešla iz kategorije srednje razvijenih zemalja, gde se nalazi Srbija, u kategoriju razvijenih zemalja. Od toga su 13 sada članice EU“, istakao je Pontara dodajući da je EU neverovatna mašina za približavanje standarda.

Svetska banka je utvrdila nekoliko karakteristika visoko razvijenih zemalja i zemalja koje su kategorije srednje razvijenih napravile korak napred.

„Sve razvijene zemlje imaju visoko učešće radno aktivnog stanovništva. U Srbiji ima mnogo prostora za uključivanje žena u radno aktivno stanovništvo, Roma, jedan od pet mladih niti studira niti radi“, napomenuo je Pontara.

Takođe, razvijene zemlje imaju visok nivo trgovinske aktivnosti i veoma su otvorene. Na primer, ukoliko bi se čekanje kamiona na granici smanji za tri sata, to bi povećalo BDP zemlje za 0,5 procentnih poena.

Treći faktor, prema Pontarinim rečima je efikasnost upravljanja. To se odnosi na vladavinu prava, korupciju, javne usluge.

„U ovom aspektu primećuje se nazadovanje na Zapadnom Balkanu“, ocenjuje Pontara.

Na kraju, on ističe i da je potrebno povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i smanjenje sektora državnih preduzeća koji je prevelik.

Ipak, Nebojša Savić, profesor na FEFA i predsednik Saveta guvernera NBS, podseća da se vrednost stvara na mikroekonomskom nivou, u preduzećima.

„Institucije su potrebne, ali one ne usmeravaju investicije tamo gde treba da idu. Nama je potreban intenzivan rast kako bismo smanjili razliku u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. O Zapadnoj Evropi ne treba ni razmišljati. Za to je potrebno povećanje konkurentnosti, a to zavisi od stvaranja nove vrednosti u firmama za šta je potrebno poboljšanje investicionog ambijenta“, ocenjuje Savić.

On je podsetio da je u Srbiji stopa štednje i dalje veoma niska, svega 16 odsto. Za rast konkurentnosti potrebne su i veće investicije. Sada su na nivou 23-24 odsto, a bile su i 16-17 odsto. Potrebno je da budu preko 25 odsto“, smatra Savić.

Savić je napomenuo da je za ozbiljan rast i razvoj potreban i novi model, ulaganja u nove tehnologije.
„Potrebne su nam strane direktne investicije zbog novih tehnologija i jer imamo nedovoljnu svoju štednju. Ipak, mi smo zahvaljujući mladim talentima napravili prodore u blokčejnu, gejmingu i drugim oblastima“, istakao je Savić.

On je dodao i da smatra da treba da proizvodimo ono što imamo, misleći na litijum.

„Treba da proizvodimo, ali pod određenim uslovima. Da vidimo ko ima najkvalitetniju prizvodnju u svetu i onda napravimo tender sa uslovima koje je ta zemlja postavila“, zaključio je Savić.