Privredni rast jedino rešenje

– Budžetski deficit u ovoj godini dostići će sedam procenata, što je najlošiji finansijski rezultat Srbije od 2000. godine. Zbog toga je naš prvi zadatak finansijska konsolidacija kojom smo predvideli da se u narednoj godini minus u državnoj kasi svede na četiri odsto, u 2014. na 1,9 a u 2015. na jedan odsto. Takođe, cilj nam je i da smanjimo nivo zaduženosti, koja je do pre nekoliko godina bila oko 27 odsto, a u ovoj godini dostići će čak 60 odsto BDP-a. Ograničavamo i rast penzija i zarada u javnom sektoru, a u toku su usaglašavanja sa MMF-om kako bi aranžman sa tom institucijom mogao da se nastavi – rekao je državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Vlajko Senić i dodao da na razne subvencije državnim i društvenim preduzećima godišnje odlazi 2,5 odsto budžeta ili 733 miliona evra, ali da se iznos multiplikuje dalje zbog kašnjenja u plaćanjima i poreskim prihodima.

Senić je najavio i da je budžetom za narednu godinu predviđeno da prihodi ministarstava idu u državnu kasu, zbog čega je u jednom trenutku izgovorio i da „nije uveren da će budžet biti usvojen na Vladi“, ali je potom ostatak „slobodnog hoda“ na konferenciji iskoristio da ubedi novinare da će budžet ipak proći.

Prema rečima Miroslava Tomića, glavnog ekonomskog savetnika Ministarstva finansija i trezora BiH, zbog fokusiranosti na aktuelne probleme, države u regionu zapostavljaju da se suoče sa glavnim pitanjem, a to je kako vratiti stopu rasta koju su imale pre izbijanja svetske krize.

„Bez strukturnih reformi, drugačije poreske i akcizne politike i sistema podsticaja, to nije moguće“, rekao je Tomić i dodao da je privreda regiona do te mere međusobno uslovljena da bi rast u jednoj zemlji pozitivno uticao i na sve ostale.

Tu međusobnu povezanost potvrdio je i ministar finansija Crne Gore Milorad Katnić, koji je istakao da bi bolja infrastrukturna povezanost u saobraćaju, energetici i u svim ostalim oblastima, značajno podigla potencijal regiona. On je dodao da iako je po oceni Svetske banke, region zapadnog Balkana imao najveći napredak u podizanju poslovnog ambijenta, i dalje su gorući problemi u sferi radnih odnosa, penzionog sistema, demografskog starenja, a neophodne su i reforme kojima će biti smanjeni troškovi poslovanja i podstaknut razvoj MSP sektora. Ramadani Avdiu, zamenik ministra finansija i privrede Kosova istakao je da budžet za tri godine sa 600 miliona uvećan na 1,6 milijardi evra, a da se 40 odsto sredstava izdvaja za izgradnju infrastrukture. On je za Danas objasnio da je glavni projekat izgradnja autoputa od granice sa Albanijom do Srbije, kao i trasa od Prištine do Skoplja, i da je u prethodne dve godine završeno 60 kilometara tog puta, a da se očekuje njegovo puštanje u saobraćaj do 2014. godine

„Rezultati bi bili daleko bolji kada bi se sever Kosova integrisao u budžet, ali ta oblast sada nije pod kontrolom kosovskih institucija“, nije propustio da doda Avdiu.

Akcizni kalendar

Važeća EU direktiva nalaže da minimalna akciza na 1000 cigareta iznosi 90 evra, i Srbija, kao i ostale zemlje regiona treba da pređe dug puta da trenutnih 33,5 evra usaglasi sa tim zahtevom, podsetio je Kristijan Kring, potpredsednik kompanije Japan tobako internešenel za Zapadni Balkan.

„Međutim, one zemlje koje su naglo povećale akcize kako bi se brže usaglasile sa EU, a pritom zanemarile kupovnu moć potrošača, suočile su se sa drastičnim povećanjem nelegalnog tržišta i smanjenjem prihoda budžeta“, rekao je Kring i dodao da je neophodno da države sa proizvođačima duvana usklade akcizni kalendar za narednih pet godina, što je značajno ne samo za fabrike i potrošače, nego i za nacionalnu ekonomiju s obzirom na to da budžetski prihod od ove proizvodnje iznosi, u Srbiji na primer, ukupno 12,4 odsto.