Privredni rast Srbije ubedljivo najmanji u regionu

U prvom tromesečju privredni rast je iznosio 1,2 odsto, a u drugom je „ubrzao“ na 1,3 odsto, što prema računicama zahteva privredni rast od oko pet odsto do kraja godine kako bismo dostigli onih zacrtanih tri odsto. Šanse za to su minimalne smatraju stručnjaci, ali recimo da smo kao Rumunija to bi bila realnost.

Naime, Višegradska grupa koju čine Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, uz dodatak Rumunije jeste evropski region koji beleži najbrži privredni rast. Pri tome Rumunija predvodi Evropu sa rastom BDP-a u prvom polugodištu od 5,7 odsto i to nakon prošlogodišnjeg rasta od 4,8 odsto. Zanimljiv je komentar glavnog ekonomiste Centralne banke Rumunije nakon saopštavanja ovih rezultata, koji je upozorio da ovaj rast nije zasnovan na investicijama, već na uvozu. S druge strane, (ne)kritičnost Narodne banke Srbije se vidi po odluci da i dalje ostane uz projekciju rasta od tri odsto za celu godinu uprkos podbačaju u prvom polugodištu.

Boris Dragović, predstavnik konsultantske kuće Mekinzi u Srbiji, ističe da domaće i međunarodne institucije podržavaju procenu realnog rasta BDP-a od tri odsto iako je on u prvom kvartalu porastao za 1,2 a u drugom za 1,3 odsto.

„Zasigurno će domaća tražnja zbog smanjenja nezaposlenosti, a i zbog niskih kamatnih stopa rasti što govori u prilog rastu od tri odsto. Sa druge strane pitanje je koliko će investicije imati snage da doprinesu u naredna dva kvartala, jer je jako malo transparentnosti u ovoj oblasti. U perspektivi, doduše rast od tri odsto jeste veći od rasta evrozone, ali zasigurno manji od rasta u Centralnoj Evropi gde je u prva dva kvartala Rumunija na prvom mestu sa 5,7 odsto, Češka i Poljska sa preko četiri odsto, a Mađarska i Slovačka sa preko tri odsto. Tako da i tih naših tri odsto nije baš tako sjajno“, ocenjuje Dragović.

Ako zaostajemo za centralnoevropskim industrijskim zemljama, da vidimo kakva je situacija sa regionom.

Bugarska je u prva dva kvartala imala rast BDP-a od 3,6 odsto. Za zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije, nisu poznati podaci za drugi kvartal, ali su u prvom imale daleko brži rast od nas. Tako je Hrvatska imala 3,4 odsto, zatim Albanija četiri odsto, Crna Gora 3,2 odsto, Slovenija čak pet odsto, a najlošija je bila BiH sa 2,7 odsto rasta BDP-a u prvom tromesečju, što je više nego duplo bolje od srpske privrede.

Posledice slabijeg rasta BDP-a od planiranih tri odsto prema kom je sastavljan i budžet za ovu godinu mogu biti poreski prihodi manji od planiranih. Međutim, to za sada ne brine vlasti s obzirom da je za šest meseci ostvaren suficit u republičkom budžetu od 33 milijarde dinara, dok je primarni suficit (bez kamata na javni dug) preko 104 milijarde dinara. Još jedan negativan efekat usporavanja rasta ekonomske aktivnosti je usporavanje pada javnog duga prema BDP-u koji je na kraju juna bio na nivou od 65,7 odsto BDP-a, što je najmanje od sredine 2014. godine.

Nakon prvog kvartala, vlast i neki ekonomisti su tvrdili da je rast BDP-a od 1,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine posledica spoljnih šokova, to jest velike hladnoće koja je posebno pogodila elektroenergetski sistem. Tadašnja procena je bila da će se proizvodnja struje koja je pala za čak 14,5 odsto BDP-a u prva tri meseca (nasuprot logici koja kaže da što je veća zima treba i veća proizvodnja struje) oporaviti i do kraja godine doći na nulu. Do kraja juna je uspela da smanji pad na 6,5 odsto u odnosu na drugi kvartal prošle godine. Sada je međutim objašnjenje da je suša pogodila poljoprivrednu proizvodnju i da je to razlog lošijeg ekonomskog rezultata. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izračunao je da se na sušu i strujni kolaps može odbiti 0,8 do jedan procentni poen BDP-a.

„Pad proizvodnje električne energije u prvom kvartalu na godišnjem nivou, dakle ako u decembru ne bude problema, utiče na smanjenje BDP-a sa 0,2 procentna poena. Ova suša koja je pogodila i druge, mada ne jako kao nas s obzirom na veći udeo poljoprivrede u našem BDP-u. Otprilike da će na naš BDP uticati negativno 0,8 do jednog procentnog poena, dok će zemlje u okruženju smanjiti BDP za oko 0,4 procentna poena. To znači da je ukupno efekat tih spoljnih šokova jedan do 1,2 odsto. To ne objašnjava šta se desilo sa ostalim rastom“, tvrdi Arsić.

On ističe da je problem u lošoj poslovnoj klimi, kao i u slabijem prilivu stranih direktnih investicija u prvom kvartalu za šta su objavljeni podaci, kao i slabijem izvršenju javnih investicija iz budžeta u prvih šest meseci u odnosu na prošlu godinu. Na slabiju realizaciju investicija ukazuje i procena da je u prvoj polovini ove godine zabeleženo smanjenje građevinskih radova za pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

„Ne može se sva razlika u procenjenom i ostvarenom rastu pripisati hladnoći i suši. Inače naše vlasti kada god stvari idu loše pripisuju nekim spoljnim šokovima na koje nije moguće uticati, a kada ide dobro onda zasluge pripisuju sebi“, primećuje Arsić.

Nezaposlenost brže pada nego što privreda raste

Juče je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je prema preliminarnim podacima nezaposlenost pala na 10,6 odsto računajući tu i sezonski angažovane radnike. Arsić primećuje da je neuobičajeno da imamo najsporiji privredni rast, a najveći pad nezaposlenosti ističući da obično privreda raste brže od rasta zaposlenosti.