Ilustracija Foto: (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Privredni rast Srbije u januaru ove godine iznosio je 3,8 odsto, što deluje kao dobar početak godine u poređenju sa 2023. kada je on u prvom kvartalu iznosio 0,9 odsto.
Stručnjaci su, međutim, podeljenih mišljenja oko toga da li već na osnovu podataka za prvi mesec u godini može da se predvidi kakav će nam biti privredni rast.
Doskorašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić nedavno je sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda rekla da je privredni rast u januaru iznosio 3,8 odsto i da se može očekivati i bolji rast u prvom kvartalu ove godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), privredni rast u prvom kvartalu prošle godine iznosio je 0,9 odsto. Što prema očekivanjima premijerke znači da će ovogodišnji privredni rast u prvom kvartalu biti za bar tri procentna poena viši od prošlogodišnjeg.
Predviđanje Ministarstva finansija je da će privredni rast ove godine iznositi 3,5 odsto, a slične projekcije ima i Narodna banka Srbije (NBS) koja ove godine očekuje ubrazanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na tri do četiri odsto.
Nominalni rast BDP-a u ovoj godini, prema projekcijama ministarstva, iznosiće 7,6 odsto, što znači da je predviđena prosečna inflacija za ovu godinu 4,1 odsto.
Ipak, s obzirom da RZS podatke o privrednom rastu iznosi kvartalno, upitno je koliko su podaci za prvi mesec ove godine relevantan indikator toga koliki će privredni rast biti na kraju godine.
Da dobar početak godine ne oslikava realan prikaz toga koliki će rast biti, pokazuju i podaci iz 2022. godine, gde je privredni rast u prvom tromesečju iznosio 4,5 odsto, dok je prosečan rast na kraju iznosio 2,5 odsto, a Srbija je bila ispod proseka regiona čiji je prosečni rast bio 3,3 odsto.
Tog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović.
„Podaci za jedan mesec, iako su povoljni, ne znače trend ubrzanja rasta“, objašnjava on.
Naš sagovornik dodaje da se ne može prema podacima za jedan mesec proceniti kakva će biti godina.
„Za to je potrebno sagledati barem tri meseca, kao i kada govorimo o recesiji“, naglasio je Filipović.
On pojašnjava da tek oko sredine godine možemo da govorimo o prognozama.
„Tek kada budemo imali pouzdane prognoze o poljoprirednoj sezoni, a najranije u maju ili junu, onda možemo izneti prognozu za 2024. godinu“, kaže Filipović.
Međutim, ekonomista i urednik publikacije STRATEO Saša Đogović je nešto drugačijeg mišljenja i smatra da se prema već sada vidljivim parametrima može naslutiti da će rast biti kao što su to predvidele projekcije Ministarstva finansija i NBS.
„Industrijska proizvodnja je skočila za 6,9 odsto u odnosu na januar prošle godine, a velikim delom su iskoračile i neke malo naprednije oblasti, kao što su proizvođači ostalih saobraćajnih sredstava, gde je njihova proizvodnja povećana za čak 55,4 odsto. Proizvodnja računara i ostalih elektronski proizvoda je takođe skočila za 83,5 odsto. Prerađivačka industrija je napravila veliki pomak napred“, navodi on.
Đogović dodaje da je i turizam povećan u januaru ove godine za 3,9 odsto, a dominantno zahvaljujući domaćoj turističkoj tražnji.
„Postoji blagi rast strane, ali domaća je zbog niske baze iz prethodne godine kada su cene znatno porasle, znatno porasla. Povećan je broj noćenja domaćih gostiju za 6,4 odsto“, kaže naš sagovornik.
On ističe da je porast zabeležen i u građevinarstvu, jer je bila blaga zima i moglo je da se odvija bez nekih većih prekida.
„Usput su ugovoreni i novi poslovi, kao što je put „Smajli“ kroz Vojvodinu. To su radovi kojih nije bilo u januaru prošle godine, tako da je i ta putna infrastruktura podigla nivo ukupnog obima građevinskih aktivnosti“, objašnjava Đogović.
I to je sve, kako navodi, poguralo stopu privrednog rasta u januaru ove godine.
Međutim, Đogović smatra da će dinamika imati zakonomerno pozitivnu tendeciju tokom cele ove godine i da će se do kraja godine kretati oko 3,5 odsto kako je i planirano.
„Podaci za jedan mesec nisu relevantni, ali oni pokazuju već da će prvi kvartal biti u tim nekim granicama plana, što dalje ukazuje da će do kraja godine tempo i pravac kretanja biti u tim koordinatama koje su planirane za ovu godinu“, prognozira naš sagovornik.
Đogović podseća da će industrija imati još jedan input koji će dati pomak napred.
„To je proizvodnja električnih automobila u Kragujevcu, koja treba da se pokrene u drugom delu godine, što će dodatno povećati dinamiku industrijske proizvodnje“, navodi on.
Naš sagovornik predviđa i rast turizma za ovu godinu.
„Ove godine će se i zbog turističkih vaučera, koji su povećani na 10.000 dinara, i zbog ublažavanja inflatornih tokova sigurno domaća turistička tražnja oporaviti i doprineti rastu turistikog prometa u ovoj godini, što se već sada vidi“, smatra on.
Đogović prognozira i da ćemo imati rast maloprodajnog prometa.
„Došlo je do povećanja plata u javnom sektoru, minimalca, penzija… što će u uslovima ublažavanja inflacije doprineti tome da se poveća obim prometa“, kaže on.
Đogović je u obzir uzeo i kretanje inflacije.
„Ove godine je inflacija već jednocifrena i ona će se i dalje spuštati, tako da će s tim u vezi i potrošnja biti povećana u odnosu na prošlu godinu kada se mnogo više štedelo“, navodi on.
Đogović naglašava da trenutno nema „nijedan signal na horizontu koji pokazuje da se neće ostvariti zacrtana projekcija“.
„Zavisiće sve i od geopolitičkih okolnosti koje bi potencijalno mogle da dovedu do nekog šoka cena, koje bi dovele do kontrakcija na globalnom nivou, ali to su više sile koje ne mogu da se predvide“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
