Privredni rast usporava, udeo javnog duga sve veći

Eksperti smatraju da ni realni rast BDP u prvom kvartalu ove godine od 4,3 odsto u odnosu na isti period prošle, neće omogućiti da se na kraju godine ostvari plan Vlade od 4,5 odsto. Zbog globalne ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini, prema proceni međunarodnih finansijskih organizacija, BDP Srbije će biti manji od onoga što Vlada očekuje. Prema projekcijama Svetske banke iz redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, rast BDP Srbije u 2022. godini usporiće se na 3,2 odsto, iako su ranija predviđanja ukazivala da će stopa rasta iznositi 4,4 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kaže za Danas da je projekcija Vlade Srbije o privrednom rastu ove godine postavljena prilično optimistično i bez krize u Ukrajini.

– Sa negativnim posledicama rata u Ukrajini na privredna kretanja u Evropi, sa naglašenim stagflatornim karakteristikama, ekonomska aktivnost u našoj zemlji biće sigurno niža od projektovane, ali još uvek nije jasno koliko će to biti. Negativne uticaje treba očekivati i kroz kanal smanjivanja direktnih stranih investicija iz Evropske unije, ali i kroz kanal smanjivanja tražnje za našim proizvodima iz EU. Istovremeno, ako cena energije za našu privredu nastavi da raste, to će se odražavati i na njenu konkurentnost u narednom periodu, pa i sa te strane možemo očekivati dosta izazova – navodi Šoškić.

Prema njegovim rečima realni rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine pokazuje solidan rezultat, ali se mora imati u vidu da kvartalni podaci nisu dobra osnova za zaključivanje o godišnjim podacima.

– Očekujem da će stopa rasta BDP-a u drugom kvartalu biti znatno niža i zbog toga što je drugi kvartal prošle godine imao vrlo visoku stopu rasta, ali i zbog toga što će početi da se osećaju ozbiljniji negativni privredni efekti krize u Ukrajini. Svako usporavanje stope privrednog rasta, posebno kada je praćeno rastom cene zaduživanja na međunarodnom tržištu, kao što je sada slučaj, nužno mora da podiže oprez u trošenjima države i konzervativan stav po pitanju veličine fiskalnog deficita. Samo očekivano usporavanje rasta BDP-a u ovoj godini u odnosu na prognozirane stope, zahteva adekvatno smanjivanje državnih rashoda kako bi se kontrolisao deficit i prirast javnog duga zemlje – naglašava Šoškić.

Ekonomista Boško Mijatović ističe da je smanjenje projekcije BDP Srbije od strane Svetske banke logična posledica rata u Ukrajini i energetske krize kao i da realni rast u prvom kvartalu ove godine neće doprineti da se ostvari zacrtani plan Vlade Srbije o visini stope rasta u 2022.

– Plan Vlade je donet pre nego što je kriza počela da utiče na ekonomske aktivnosti u zemlji tako da je u novonastalim uslovima on neostvariv. Epilog će svakako biti rast udela javnog duga u BDP. Do toga će neminovno doći zbog toga što Vlada ne smanjuje potrošnju što automatski utiče na povećanje javnog duga. Jedini način da se to suzbije bio bi taj da nadležni pažljivije počnu da troše budžetska sredstva i da ih daju samo onima kojima su ona zaista neophodna u ovoj situaciji – navodi naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić takođe ističe da je rat u Ukrajini glavni razlog što je nemoguće da se ostvare projekcije Vlade Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda.

– Stoga je sasvim logično da je Svetska banka procenila da će se rast BDP u Srbiji usporiti u tekućoj godini. Kako stvari stoje može da dođe do toga da u narednom periodu ta stopa padne još niže nego što Svetska banka procenjuje u ovom trenutku. Sasvim je jasno da je globalna kriza uticala na smanjenja stope rasta BDP ali na tom polju postoje i drugi momenti koji su do toga doveli. Naime, poljoprivreda je veoma važan segment u rastu bruto domaćeg proizvoda. S obzirom da su naglo porasle cene goriva i mineralnog đubriva, posejano je manje hektara zemljišta nego što bi se desilo da toga nije bilo. To može da dovede do lošijih poljoprivrednih rezultata što će se automatski odraziti i na smanjenje stope rasta BDP-a – naglašava naš sagovornik.

Inače, udeo javnog duga u BDP-u Srbije povećan je u martu za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodni mesec, na 51,9 odsto. Učešće javnog duga u BDP-u na kraju prošle godine iznosilo je 56,5 odsto.