Da li je privredni rast od 3,8 odsto garant za poboljšanje životnog standarda građana?

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić predsedavajući na sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda istakla je da je privredni rast u januaru iznosio 3,8 odsto, što je više od predviđenog, i da se može očekivati i bolji rast u prvom kvartalu ove godine.

Kako je navela premijerka Brnabić, najveći doprinos rastu u januaru je dao IKT sektor i sektor poslovnih usluga.

Brnabić je istakla da su građevinstvo, industrija, putna infrastruktura, turizam, sektor IKT i poslovnih usluga i nova tržišta ključne oblasti privrede koje beleže rast i koje treba da budu u fokusu.

Kako je navela, Plan „Srbija 2027“, za period od 2024. do 2027. godine, predviđa sveobuhvatni razvoj Srbije, a u njemu se nalaze i programi za podizanje životnog standarda građana.

Premijerka Brnabić je istakla da je za očuvanje održivog privrednog rasta neophodno i dalje ulaganje u kapitalne projekte.

Ona je, govoreći o oblasti turizma, istakla da ta privredna delatnost beleži značajan rast, koji se pre svega ogleda u većoj poseti stranih turista i naglasila da ta grana privrede ima veliki potrencijal za privredni rast.

Reagujući na optimistički ton premijerkinog obraćanja, stručna javnost naglašava da privredni rast, čak i kada se ostvaruje u većem obimu ,ne predstavlja garanciju da će životni standard građana biti poboljšan, primanja povećana a inflacija savladana.

Ekonomista Milan R. Kovačević za Danas ističe da je očigledno da se u Srbiji beleži porast privrednog rasta, za šta je naroćito zaslužan sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, ali da je on bez obzira što je veći od očekivanog, ipak veoma nizak u odnosu na rezultate koje postižu druge zemlje, odnosno da bi morao biti znatno veći kako bi došlo do ekonomskog oporavka.

– Privredni rast u Srbiji će ove godine svakako biti veći za dva do tri odsto. Međutim to je nizak postotak i potrebno je da bude veći. Ako se zna koje stope rasta postižu zemlje poput Kine i Indije i da je naš privredni rast niži od onog koji postižu države u našem okruženju, onda se izneti podatak ne može oceniti kao dobar rezultat. Ono što privlači pažnju je da premijerka Brnabić nije iznela na koji način bi moglo da dođe do većeg privrednog rasta koji je nužan. Takođe, treba istaći da je inflacija u Srbiji izuzetno visoka, da je greška nadležnih što je taj visok procenat i dostignut te se ona suzbija daleko sporije nego što je neophodno – zaključuje naš sagovornik.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže za Danas da je do privrednog rasta u Srbiji došlo zbog takozvanog “upumpavanja” novca, odnosno od sredstava dobijenih direktnim stranih investicija i iz kredita stranih banaka.

– Taj novac je povećao potrošnju. Međutim, ono što treba naglasiti je to da do privrednog rasta nije došlo zbog povećanja aktivnosti domaće privrede i građana. Iako sve navedeno utiče na formiranje BDP-a, najveći deo ostvarenih novčanih sredstava se odliva iz zemlje dok u njoj ostaje samo znatno manji deo koji odlazi uglavnom na plate. Inače, privredni rast koji je ispod šest odsto smatra se se lošim rezultatom, a onaj ispod pet veoma lošim rezultatom – zaključuje naš sagovornik.