Privredni razvoj po kineskoj recepturi

Slično je i sa kineskim potrošačima u čemu ih nadmašuju samo stanovnici Indije, Indonezije i Islanda. Ovo su rezultati istraživanja brojnih međunarodnih agencija. I ne samo to, Kinezi su najoptimističniji na svetu kad je reč o procenama kakvi ih uslovi života očekuju u budućnosti. Ono što, možda, izaziva najveće iznenađenje na Zapadu, jeste činjenica da Kinezi imaju poverenje u svoju vlast, odnosno u sistem u kojem dominantnu ulogu ima Komunistička partija (KKP). Tako je, recimo, na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, američka firma za komunikacioni marketing – Edelman objavila podatak da čak 84 odsto ispitanika u Kini ima poverenje u vladu. To je rast od osam odsto u proteklih godinu dana i predstavlja najveći skok u odnosu na oko 33.000 anketiranih (za godišnji Edelman trast barometer) u 28 zemalja. Kina se našla na samom vrhu Edelmanovog indeksa poverenja u institucije, pri čemu je najviši stepen poverenja, koji među informisanom javnošću dostiže 89 procenata, iskazan prema vladi. Osim Kine, na toj listi našli su se Indija, Indonezija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Singapur.

Nemački ekonomski dnevnik Handelsblat prenosi rezultate prošlogodišnjeg istraživanja Ipsosa prema kojima gotovo 90 odsto Kineza smatra da se najmnogoljudnija zemlja na svetu (1,4 milijarde stanovnika) i treća po prostranstvu (zauzima više od 9,7 miliona kvadratnih kilometara) kreće u dobrom pravcu. Piter Hartčet, spoljnopolitički urednik Sidni morning heralda, najstarijeg dnevnika u Australiji, pita se da li treba sumnjati u anketu Edelmana, konstatujući da je i u Indiji i Indoneziji, demokratskim državama, registrovan sličan nivo poverenja. „Čini se da postoji uzajamna veza široko rasprostranjenog poverenja između stanovništva punog samopouzdanja u tri velike zemlje u ekspanziji, kojima upravljaju lideri koji znaju zašto su na tom mestu i popularni su poput rok zvezda,“ komentariše Hartčet, takođe, saradnik Luvej instituta za spoljnu politiku iz Sidneja.

Na pouzdanost rezultata istraživanja Edelmana ukazuju i drugi parametri koji se odnose na različite oblasti života u Kini. Ekonomija napreduje, standard stanovništva raste, a vlada vodi snažnu kampanju protiv problema koji su Kinezi apostrofirali kao najveću brigu – korupcije. Ogroman pomak ostvaren je i u suzbijanju siromaštva (iz siromaštva je izvučeno oko 850 miliona ljudi). Analitičari Svetske banke (SB) podsećaju da su mnoge zemlje tokom istorije uspevale da ostvare nagle privredne uspone, ali je mali broj izvukao toliko ljudi iz siromaštva. Nije, dakle, reč samo o tome koliko novca zemlja zarađuje, već je od suštinskog značaja kako se taj kapital raspoređuje. U tom kontekstu posmatrano moglo bi se konstatovati da je Kina uveliko nadmašila druge bogatije zemlje pružajući građanima efikasnu mrežu socijalne pomoći. „Od 1990-ih, Kina je brzinom, koja je bez presedana na međunarodnom nivou, uvela niz programa socijalne zaštite. Reformisani su penziono i zdravstveno osiguranje, ponuđene olakšice nezaposlenima, kao i pomoć bolesnima i povređenima na poslu …“, primećuju analitičari SB.

Uz opasku da je uspostavljanje tako široke mreže pomoći podvig za koji su zemljama OECD bile potrebne decenije, u SB upozoravaju da u Kini i dalje postoji velika nejednakost, pri čemu su seoska područja najviše pogođena, mada se jaz nejednakosti se polako smanjuje. Objašnjenje za tako impozantan rast leži, između ostalog, u dobrom funkcionisanju državnih institucija. „KKP je, integrišući partijsku lojalnost sa profesionalizacijom javne službe, na jedinstven način oblikovala jezgro efikasne birokratije. Unapređivanjem i nagrađivanjem KKP je podsticala birokrate i lokalne zvaničnike da ispunjavaju ciljeve rasta i otvaranja radnih mesta. Način rukovođenja kadrovima i politički sistem u Kini pogodovali su žestokoj konkurenciji političkih ideja, što je promovisalo političku efikasnost“, navodi glavna svetska finansijska institucija.

Uspeh i izdržljivost modela privrednog razvoja Kine počinju da se doživljavaju kao izazov do sada preovlađujućem „Vašingtonskom konsenzusu“. Svetska banka, međutim, ne doživljava Kinu kao socijalističku utopiju, ukazujući pritom na niz problema sa kojima se suočava najveća država poput ekološkog zagađenja. Pominje se i visok nivo duga u privredi, koji bi mogao da izazove akutnu finansijsku krizu, kao i ubrzan proces starenja stanovništva, kao potencijalni okidač za nove probleme u solventnosti države. Uprkos tome, u uspesima Kine i rastućem poverenju stanovništva u vlast treba tražiti odgovor na pitanje zašto je KKP predložila, a Nacionalni narodni kongres usvojio, ustavne amandmane, kojima se, pored ostalog, ukida ograničenje na dva mandata predsedniku i potpredsedniku Republike. Kineski mislilac Konfučije svojevremeno je rekao: „Država ne može opstati bez poverenja naroda“. To poverenje u Kini sada je ostvareno.

Dobijen rat sa siromaštvom

Analitičari Svetske banke su, koristeći međunarodni prag siromaštva iz 2011. od 1,9 dolara po osobi dnevno, naveli da je u Kini udeo populacije u siromaštvu pao sa 88,3 odsto, koliko je iznosio 1981, na 1,9 odsto (u 2013. godini). Iz siromaštva je izvučeno čak 850 miliona ljudi što je jednako ukupnom broju stanovnika planete na početku 19. veka. Ipak, oko 25 miliona Kineza još uvek živi ispod granice siromaštva, mada vrtoglavi ekonomski rast uliva optimizam da će taj problem uskoro biti rešen.