Privrednici i ekonomisti: Novo zaključavanje zbog pandemije traži dodatnu podršku države

Član Predsedništva Unije poslodavaca Srbije Slobodan Đinović rekao je za Betu da u situaciji kada se ne poštuju zaštitne mere od zaraze, zbog čega se pandemija širi, verovatno neće biti drugog rešenja za krizu u privredi, osim novog „upumpavanja likvidnosti“.

„Preduzećima su ostale obaveze po osnovu poreza i doprinosa iz prošle godine, ali sada su stigle i iz tekuće godine, a banke su restriktivne u odobravanju kredita, pa je privreda u velikom problemu jer su joj neophodna sredstva sa dužim rokom povratka. Zbog toga država treba da ih ‘upumpa’ i bez obzira što mora da se zaduži“, rekao je Đinović.

Dodao je da se „ceo svet zadužuje“ zbog krize i da državi Srbiji u ovom trenutku prioritet treba da bude da preduzeća prežive.

On je rekao da postoji bojazan da zbog lošeg stanja u privredi radna snaga „pobegne“ pa će, zbog smanjene ponude, rasti pritisak na povećanje zarada.

Direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Goran Aleksić ocenio je da je pomoć koju su prevoznici dobili od 600 evra po autobusu za šest meseci „simbolična iako mnogo znači“.

„Gubici su mnogo veći od pomoći. Radimo analizu poslovanja u sektoru prevoza i zavisno od toga očekujemo finansijske ili nefinansijske mere pomoći“, rekao je Aleksić.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević ocenio je da država treba da nastavi da pomaže ugrožena preduzeća.

„Racionalno je pomoći ugroženima u krizi jer će se to vratiti kroz poreze i doprinose, pa treba biti obazriv i pomoći samo firmama koje imaju održiv model poslovanja, ali su zbog krize zapale u finansijske probleme“, rekao je Brčerević.

Pomoć privremeno ugroženim preduzećima, kako je rekao, nije samo pitanje solidarnosti nego je to i ekonomski racionalno kad se posmara na duži rok, jer ako kriza ugasi preveliki broj preduzeća „to će nas sutra koštati više kroz izgubljene buduće poreze, doprinose i privredni rast u odnosu na cenu koji ćemo sad platiti da im se pomogne da prežive“.

Dodao je da treba finansijski podržati pre svega mikro, mala i srednja preduzeća, ali i velika ako bilansi poslovanja nedvosmisleno pokazuju da su trenutno u krizi.

Brčerević je rekao da pomoć treba prvenstveno da bude namenjena za isplatu zarada jer bi se tako sačuvala i radna mesta.

Glavna primedba Fiskalnog saveta je, prema njegovim rečima bila što u merama pomoći koje su date u prošloj godini i koje se najavljuju za 2021. nema selektivnosti.

Cena pomoći će, kako je rekao, biti povećanje zaduženosti države što je prihvatljivo samo ako pomoć bude data najugroženijim kompanijama kako bi se sačuvale i firme i radna mesta.

„Taj novi dug poreski obveznici će morati da vrate, tako da nema mnogo smisla davati novac preduzećima koja objektivno nisu ugrožena. Neke delatnosti, poput apoteka, dostave hrane i druge trenutno posluju bolje nego pre krize i nije ekonomski opravdano da se sad svi zadužujemo da bi se i njima davao novac“, rekao je Brčerević.