Privrednici Srbije i ekonomisti ocenili su danas da spremnost države da pomogne privredu i građane zbog posledica epidemije korona virusom jedino moguće rešenje, ali da se o svakom dinaru mora voditi briga i ulagati gde je najefikasnije.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Betu da najavljene mere bude nadu da će se država ozbiljno angažovati da pomogne privredi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je sinoć da država priprema plan pomoći privredi i građanima od pet milijardi evra, uz isplatu minimalne zarade radnicima firmi koje nisu otpustile više od deset odsto radnika, što bi državu za 1,4 miliona zaposlenih koštalo oko 700 miliona evra.
U istom „paketu“ su odlaganje poreza i doprinosa malim preduzećima i preduzetnicima, garancije države za kredite kod banaka, korporativne obveznice koje bi izdavale velike i firme srednje veličine a otkupljivala država.
Razmatra se i mogućnost da svi punoletni građani dobiju jednokratnu pomoć od po 100 evra, u akciji poznatoj kao „helikopter mani“ (novac koji pada iz helihoptera) za šta bi se izdvojilo 520 miliona evra.
Atanacković je ocenio da je „Vlada Srbije iskoračila do krajnjih granica mogućnosti i da je važno da socijalno razmišlja“ i ne pravi razliku između privatnog i javnog sektora.
„Pomoć je očekivana jer je neophodno da privreda opstane, ali je tu finansijsku podršku trebalo najaviti da kompanije ne otpuštaju radnike“, rekao je Atanacković.
Pomoć privredi predviđaju sve države primereno snazi privrede, Holandija čak 90 milijardi, a razmišlja da podigne na 200 milijardi evra.
„Ako se uzburka svetska privreda, mi mali smo u ozbiljnom problemu“, rekao je Atanacković.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Savić rekao je da su najavljene mere sveobuhvatne u pomoći privredi i stanovništvu, ali da treba razmišljati i o tome da se život nastavlja i posle krize, da pomoć treba da bude primerena ekonomskoj snazi i da se ni jedan dinar ne potroši neefikasno.
„Pomoć države preko isplate minimalnih plata za tri meseca je mera čiji je cilj da se održi zaposlenost, što je dobro, ali mislim da bi trebalo naći način da se taj novac isplati direktno na račun radnika da poslodavci ne bi to zloupotrbili za druge namene“, reko je Savić.
On smatra da je država uvela tu meru „jer je verovatno prepoznala mogućnost da bi mogla biti tužena zbog uvođenju vanrednog stanja i onemogućavaju poslovanja i sticanja dobiti“.
Savić je ocenio da treba oceniti i dobre i loše strane svake mere kao i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na plate, jer ukoliko se poslodavcima smanji trošak tako se smanjuje i priliv u budžet, a ta „rupa“ se nekako mora zatvarati budžetskom rezervom koja nije velika i sledi zaduživanje države emitovanjem hartija od vrednosti.
On je rekao da će za državu biti veliki trošak ako bude obezbeđivala garancije i subvencionisala deo kamate kao za vreme krize 2009. godine.
„Da li je je moguće da se od banaka ne može očekivati da pomognu u ovoj situaciji? Sada je jasno zašto smo se zalagali da se ne proda Komercijalna banka i da država u svom vlasništvu ima tu finansijsku institucija preko koje bi plasirala novac pod određenim uslovima koje bi morale da prate i druge strane konkurentske banke“, rekao je Savić.
Istakao je da se sada vidi posledica činjenice da nisu napravljene socijalne karte i da mera moguće jednokrtne pomoći građanima od po 100 evra ide i onima koji žive od penzije od na primer 16.000 dinara, ali i biznismenima umesto da je raspoređena prema stepenu siromaštva.
Ekonomsko-finansijski konsultant Dragovan Milićević rekao je da u „ovoj ekonomskoj krizi nema drugog rešenja osim pomoći privredi, ali da će to državu dovesti u rizičnu finansijsku pogiciju“.
„Sada više od 50 odsto privrede ne radi i zavisno od dužine epidemije po optimističnom scenariju pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) biće oko 4,5 do pet odsto, a ako potraje više od tri meseca i devet odsto“, rekao je Milićević.
On je rekao da su „mogući veliki lomovi“ na finansijskom tržištu i da su banke nevoljno prihvatile tromesečno odlaganje kredita.
„Veliki deo privrede je i do sada bio kreditno nesposoban jer su uslovi zaduživanja restriktivni i banke nude zajmove onima koji imaju novac, a ne onima koji ga nemaju“, rekao je Milićević.
Vrh države bi, smatra on, trebalo da pokuša da s bankama napravi „džentlmenski sporazum“, kao i s velikim kompanijama koje imaju akumuliranu dobit, da taj kapital ne iznose iz Srbije što je učinio guverner Narodne banke Radovan Jelašić za vreme krize 2009. godine.
„Ako krene iznošenje kapitala, biće katastrofa“, rekao je Milićević i dodao da banke mogu da povuku svoje rezerve kod Narodne banke Srbije i tako ugroze i njenu deviznu likvidnost.
On je upozorio da banke i sad kreditiraju sa oko dve milijarde evra koliko država predlaže da garantuje zaduživanje privrede posle zdravstvene krize, i da će biti opasno ako jedan broj kompanija koje povuku zajam ne bude mogao to da vrati, pa to mora da učini država.
„U srpskoj privredi su uvoz i izvoz u korelaciji, a porez na dodatu vrednost na robu iz uvoza čini 80 odsto tih prihoda u državnoj kasi, pa bi pad uvoza smanjio dotok u državnu kasu i ‘rušio’ budžet, a pad izvoza povećavao bi deficit platnog bilansa“, kazao je Milićević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.