Sa dva paketa pomoći, bez obriza kolika im je „naduvana” ili stvarna vrednost, Srbija je sprečila kolaps privrede, ali zbog neizvesnog trajanja epidemije i visoke spoljne zavisnosti privrede, nema garancija za svetlu budućnost koju propagiraju najviši državni zvaničnici, ukazali su privrednici i ekonomisti za sajt UGS Nezavisnost.
Činjenica je da zapravo prvi paket pomoći nije vredeo 5,1 milijardu evra, već 2,5 milijardi manje, koliko se procenjuje da iznosi vrednost državnih garancija za kredite koji su privredi plasirani preko poslovnih banaka.
Kad se iz ukupne sume izbaci i nešto više od pola milijarde evra pomoći građanima ili 100 evra po punoletnom stanovniku, privredi je proletos obezbeđeno tek nešto više od dve milijarde evra, a pri tome su samo tri neto minimalca bila čista „dobit” iz budžeta.
Ukupna vrednost dosadašnje državne pomoći i drugih mera, računajući i garancije za uzimanje kredita, prelazi 12 odsto bruto društvenog proizvoda, što uz projekcije pada BDP od tri odsto (MMF, Svetska banka i Fiskalni savet) mora da se odrazi na ekonomiju i životni standard građana u narednoj godini.
Ekonomista Ljubomir Madžar izjavio je da mu dva antikrizna paketa mera liče na „pretakanje starog vina u nove boce” i upozorio na ograničene resurse za pomoć privredi.
Pored toga, duže trajanje epidemije nego što se procenjivalo predstavlja neplanirani faktor rizika za potencijalnu uspešnost državnih mera. Možda bi i prvi krug pomoći bio dovoljan da se kriza prevaziđe, ali ona još traje, upozorio je on.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i sam privrednik, ukazao je na visoku zavisnost srpske privrede od nemačke i italijanske, kao i da su vlasti tih država, znatno manje optimistične od ovdašnjih, za sada krizu oročile na još osam meseci.
On smatra da zato nije realno očekivati da se prekinuti ili bar ozbiljno narušen lanac dobavljača obnovi pre drugog polugodišta 2021. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.