Privrednici Malom: Lako bismo se mi prilagodili

Doduše u nastavku izlaganja ministar je ipak pomenuo i pravi razlog smanjenja nameta na rad za svega jedan procentni poen, rečima da će se nastaviti smanjivanje poreza i doprinosa na zarade koliko to fiskalni prostor bude dozvoljavao, kao i da će biti nastavljena ulaganja u razvoj infrastrukture i povećanje plata i penzija.

Pre svega treba reći da smanjenje poreskog opterećenja neto plate sa 62 na 61 odsto je posledica smanjenja doprinosa za PIO na teret poslodavca sa 12 na 11,5 odsto zarade i povećanja neoporezivog dela plate sa 15.300 na 16.300 dinara.

Takođe, prema računici Fiskalnog saveta ovim smanjenjem poreza privreda će biti rasterećena za 10 milijardi dinara (manje od 85 miliona evra za celu privredu za jednu godinu) s obzirom da je država najveći poslodavac u Srbiji i da će preko tri milijarde dinara rasterećenja otići na zaposlene u državnom sektoru.

Takođe, Fiskalni savet je prethodnih godina savetovao da povećanje plata u javnom sektoru bude manje, a da se više rastereti privreda kako bi se podstakao privredni rast.

Upravo se to pita i biznismen Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik.

„Zašto bi to bio šok? Pravi poslodavci bi to iskoristili da povećaju plate zaposlenima ili da zaposle novu radnu snagu posebno zato što nam odlaze ljudi i nemamo dovoljno radnika. Ali pitanje je i zašto sredstva u budžetu nisu ravnomerno raspoređena. Privreda je dobila relativno malo rasterećenje da bi javni sektor dobio veće plate. Zašto sav benefit ide javnom sektoru, a od privatnog sektora se očekuje da povuče novi privredni rast“, pita se Drakulić.

Slično je reagovao i predsednik uprave Metalca iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović, koji je uz osmeh prokomentarisao da bi se „lako prilagodili na takav šok“.

„Ne bi to bio nikakav šok. Sve smanjenje poreza i doprinosa koje dobijemo daćemo u povećanje plata. I da su opterećenje smanjili za 10 odsto, mi bismo to sve dali u plate, a ne bismo gurali u profit. Takav je stav menadžmenta, a i naši akcionari nas ne pritiskaju zbog većeg profita“, poručio je Vukadinović.

„Ma kakav šok za privredu, to bi bio šok za državu“, kaže Nikola Pavičić, počasni predsednik Sintelona, dodajući da smanjenje nameta za jedan procentni poen ne vredi ni komentarisati.

„To je za javnost koja ne razume problem. Takođe i veće smanjenje nameta može se uraditi samo u kontekstu reforme celog sistema, a ne parcijalno. Tu mislim na reformu poreza, na reformu monetarne politike, odnosno politike deviznog kursa i reformu finansijskog sistema odnosno kamatne politike. To mora sve zajedno da se uradi“, kaže Pavičić.