Privredu tek čeka nelikvidnost

Ova mera je vrednosno najveća u paketu mera podrške privredi pošto su banke izdvojile dve milijarde evra, a za koje će država garantovati sa oko 600 miliona evra. Do sada je vrednost zahteva za kreditima dostigla 800 miliona evra, odnosno 40 odsto ukupnog fonda.

Zajmovi za likvidnost su namenjeni malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a među prijavljenima je do sada 32 odsto malih, 33 odsto mikropreduzeća, 24 odsto preduzetnika i 11 odsto srednjih preduzeća.

„Krediti su namenjeni preduzetnicima, mikro, malim i srednjim kompanijama. Iskustvo pokazuje da su ova preduzeća najviše na udaru krize. Kada je proglašen moratorijum, oni su se gotovo u potpunosti odlučili na zastoj u otplati kredita i drugih obaveza prema bankama. S druge strane, kod velikih preduzeća situacija je drugačija i dobar deo njih odlučio je da obaveze ispunjava prema rokovima definisanim pre izbijanja pandemije kovida 19. To sugeriše da je kod velikih pravnih lica likvidnost u manjoj meri dovedena u pitanje. Različite su sume za koje apliciraju preduzeća različite veličine, te je tako u grupi srednjih preduzeća prosečan traženi kredit u vrednosti od 780.000 evra, kod malih pravnih lica 170.000 evra, kod mikro preduzeća nepunih 48.000, a kod preduzetnika nešto manje od 28.000 evra“, kažu u Udruženju banaka Srbije.

Krediti iz garantne šeme se odobravaju na rok do tri godine, a sa grejs periodom od devet do 12 meseci.

Takođe su određene i kamatne stope. Za kredite u dinarima kamatna stopa je jednomesečni Belibor plus 2,5 odsto. Pošto je Belibor 0,92 odsto to znači da u ovom trenutku dinarski kredit koša 3,4 odsto godišnje.

Krediti u evrima nose kamatnu stopu koja se sastoji od tromesečnog euribora i marže od tri odsto. S obzirom da je euribor sada negativan, kamatna stopa iznosi 2,7 odsto.

Ovakvu meru je već doneo veliki broj zemalja, a Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka, ističe da su oni bili neophodni.

„Velike kompanije su mogle lakše da se snađu, ali mala i srednja preduzeća će imati probleme da obezbede likvidnost. To nisu veliki krediti pojedinačni i ne verujem da će previše opteretiti preduzeća, pogotovo što su kamatne stope na istorijski niskim nivoima. Mislim da će mnogi još zatražiti ove kredite kod svojih banaka, a naravno to će zavisiti i od projekcija svakog od preduzeća“, smatra Dugalić.

Zoran Vujović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika takođe kaže da su krediti za likvidnost i te kako potrebni firmama i da će ih se sigurno mnogo više javiti, pošto je to tek stupilo na snagu.

„Prvi deo mera bio je da se zadrže zaposleni, a drugi deo je spasavanje firmi od bankrota, da se povežu pokidani konci i na strani ponude i na strani tražnje“, kaže Vujović ističući da je nelikvidnost permanentni problem naše privrede.

I Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku očekuje da će broj preduzeća koji će zatražiti ove kredite biti mnogo veći i da će dostići i do 15.000 preduzeća.

„Dobar deo firmi je do sada radio smanjenim kapacitetom ili uopšte nije ni radio, već su poslali ljude na plaćeno odsustvo ili kolektivni godišnji odmor. Tek sada menadžeri firmi razgovaraju sa kupcima i partnerima i prave kalkulacije. Za sada oseti se pad narudžbina. Nema putovanja u inostranstvo, svi sajmovi su otkazani, a to znači da nema novih poslova za drugu polovinu godine ili za sledeću godinu. Mislim da će preduzećima tek trebati pare, kada im u narednim mesecima manjak prihoda postane hroničan“, ocenjuje Rajić dodajući da privrednici očekuju manju tražnju do kraja godine od 15 do 25 odsto u zavisnosti od delatnosti kojom se bave.

Neke industrije kao što je energetika imaju jako mali pad i nastavljaju sa investicijama, ali zato proizvodnja mašina, kućnih aparata, sve vezano za avio-industriju među kojima su i neke naše IT kompanije koje rade kao podizvođači, razne delatnosti koje su vezane za saobraćaj ne očekuju tako brz oporavak na nivoe od pre krize.

Takođe, ističe Rajić teško su pogođeni turizam, sport i kultura koji sa povezanim granama čine 21 odsto BDP-a EU, a mnoge naše firme rade za evropske kompanije iz ovog sektora. On ukazuje i da uzrok pogoršanja likvidnosti kod nas može ovog puta da dođe i iz EU.

„Do sada su rokovi plaćanja od firmi iz EU bili 30 do 35 dana i firme koje su imale preko 30 odsto prihoda iz izvoza smatrale su se stabilnim. Sada se rokovi produžavaju na 60 dana i takve firme kojima kasne uplate mogu da upadnu u problem likvidnosti“, napominje on dodajući da je kod nas rok plaćanja 130 do 140 dana.

Što se tiče kredita za likvidnost Rajić ističe da će u narednim mesecima još mnoga preduzeća tražiti ove zajmove, ali da ima mnogih i koja će oprezno tome pristupiti.

„Iz iskustva sa kreditima za likvidnost iz prethodne krize videli smo da su banke gledale da ove kredite prvo daju najstabilnijim prihodima i sa najmanje rizika. Jeste da sada država preuzima deo rizika, ali politika banaka je da preuzmu što manje rizika. Pre krize je u Srbiji bilo oko dvadesetak hiljada firmi poželjnih klijenata, ali sada sa krizom ima ih možda oko 13.000“, kaže Rajić.

On ističe i da firme kod zaduživanja imaju na umu i sve ostale obaveze koje ih očekuju naredne godine.

„Privrednike očekuje teška naredna godina. Čeka ih odloženo plaćanje poreza i doprinosa, odloženo plaćanje poreza na dobit, eventualno odloženo plaćanje zakupa prostora, pa još ako su imali i neke druge kredite nakon što prođe moratorijum, pa u zavisnosti od posla redovne obaveze mogu porasti sledeće godine za 25 do čak 40 odsto. Naša preduzeća na žalost imaju male marže i teško će to podneti. Ono što čujem je da veliki broj firmi ojačava službe prodaje u nameri da nađu nove kupce, nove narudžbine, nova tržišta“, kaže Rajić.