Privremenost penzionera i penzija

Da „principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u bruto domaćem proizvodu (BDP) bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%“. Svođenje potrošnje bilo je neophodno, ali je bilo razumnije zatvarati ponore novaca u loše upravljana državna preduzeća. A „štednja“ se pretvorila u veće uzimanje dažbina, manje kresanje plata iz budžeta, a najviše smanjenje penzija. Nije se doznalo ko je te procente smislio i uperio protiv živa 1.739.162 penzionera u 2014. godini, čije su penzije tada bile 17% iznad tog nišanjenja na njih.

Štedeti se moralo i ograničiti masu plata iz budžeta, u srazmeri sa rastom BDP, ima smisla. Pad i stagnacija BDP i nastala je i bujanjem administracije i rastom njihovih plata, uz pad njihovih usluga građanima i manju korist privredi. Smanjenjem njihovog broja i povećanjem njihove produktivnosti, može se postići i njihov bolji učinak i uz manje smanjenje prosečnih plata od pomenutog procenta. A penzioneri su davno ostvarivali rast BDP, a sad se to više ne bi moglo od njih očekivati. Masa svih penzija ovisi od broja penzionera i prosečne penzije. Pa njihovo umiranje, najviše može apsorbovati prirast penzionisanih i skratiti samo preostalim dugovečnim penzionerima, rok opadanja i njihovih realnih penzija. Ni o čemu penzioneri više ne odlučuju, a sve su slabiji i da utiču na odluke.

Na pomenutog dugoročnog opredeljenja, donet je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija, po kojem se od novembra 2014. godine penzije umanjuju progresivno i do 20% za oko 700.000 penzionera sa natprosečnim penzijama. Ustavni sud je to poslušno potvrdio, a i dalje se ne zna koliko će to „privremeno“ smanjenje trajati. Za utehu zakonom je izuzetno propisano ipak, „u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%“, ali su i to mizerno čitavo povećanje dobili samo oni penzioneri čije penzije nisu ni smanjivane. Ostalim penzionerima je penzijski fond zakinuo i to pravo suprotno i zakonu i suprotno tajnom zaključku Vlade prema kojem je svima „penzija za decembar 2015. godine koju isplaćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje uvećava se za 1,25%. Penzije za naredne mesece isplaćuju se u ovako uvećanom iznosu“. A fond i dalje ne ispravlja tu grešku, uprkos brojnim žalbama penzionera. Sve manje ostaje od sistema ikakvog „penzijskog osiguranja“.

U novembru 2016. godine svi penzioneri dobivaju jednokratno po 5.000 dinara poklon od fonda. Ostaje nepoznato ima li to veze sa penzijama. Na pitanje fondu, po kojem osnovu je to dobiveno, odgovor je da su „penzioneri podneli jedan od najvećih tereta fiskalne konsolidacije“, te je to isplata po novom tajnom Zaključku Vlade, koji još nije dostupan javnosti. Očekivanje je da Poverenik za informacije od javnog značaja, ipak skine nerazumnu tajnost i tog zaključka sakrivanog od građana. Izgleda da će 5.000 dinara isplaćenih svima, u ukupnom iznosu od preko 8,6 milijardi dinara, biti uračunato u ukupne penzije i tako otežati i odložiti dostizanje pada penzija ispod 11% BDP, kad će penzije moći da se isplaćuju u skladu sa ostvarenim pravima.

Izmenama i zakona o budžetskom sistemu i zakona koji smanjuje isplate penzija, u 2017. godini penzije su i po rešenju koje imaju penzioneri i njihov isplaćivani deo, ovaj put povećani za 1,5%. Koliki je BDP bio u 2016. godini još ne znamo, niti kad će se svim penzionerima početi isplaćivati zarađene i rešenjima „priznate“ penzije. I dalje ih se vređa najavljivanjem povećanja penzija, čega valjda ne može biti dok se smanjena penzija ne namiri. Već su progutali da je i više od dve godine „privremeno“ smanjenje. A znaju zasigurno, da je i svako uživanje penzije, zakonom prirode određeno im za privremeno.

Autor je konsultant za strana ulaganja