Priželjkujemo šansu za nova ulaganja

Više od jednog veka uspešnog poslovanja pravi je pokazatelj dugoročnog partnerstva srpske privrede i Simensa zasnovanog na tradiciji i inovacijama, koji nije prekidan ni u najtežim trenucima. Mnogi i ne znaju da je prva javna termoelektrana na Dorćolu bila Simensova, baš kao i prve hidrocentrale u Užicu, Vučju, Gamzigradu i Ivanjici. Oznaku Simens nosili su i prva automatska telefonska centrala sa 1.000 brojeva u Novom Sadu, zatim električni tramvaji koji su 1923. godine prevozili Beograđane, ali i osvetljenje Narodnog pozorišta u Beogradu iz 1898. godine. Sve je to jasan pokazatelj da je Simens svojim tehnologijama, koje su uvek bile korak ispred vremena, podsticao privredni rast Srbije, pri čemu je saradnja sa tom kompanijom uvek predstavljala stvar prestiža – ističe u razgovoru za Danas Tihomir Rajlić, generalni direktor Simens Srbija.

Kako, izraženo kroz brojke, izgledaju poslovni rezultati koje je Simens ostvario na tržištu Srbije?

– U prethodnih nekoliko godina uspostavili smo saradnju sa mnogim kompanijama i preduzećima u cilju modernizacije zemlje i nadam se da će taj trend biti nastavljen. Spomenuću samo neke od njih: EPS, EMS, NIS-Gaspromnjeft, Fijat, Kolubaru … Naišli smo i na razumevanje lokalnih samouprava, pa su tako Jagodina i Sombor, zahvaljujući našim transformatorskim stanicama, dugoročno rešile problem snabdevanja strujom. Ne zaostajemo ni kad je društvena odgovornost u pitanju, prvi smo u pružanju pomoći onima pogođenim prirodnim katastrofama. Kao svaki uspešni investitor, a Simens to jeste, jer je mnogo uložio u jednu od svojih najsavremenijih fabrika u Subotici, priželjkujemo još šansi za nova ulaganja u uspešne projekte. Utoliko pre što je Srbija naš značajan partner, bez obzira da li je reč o privatnom ili javnom sektoru, i ne želimo da se zaustavimo na onome što u ovom trenutku nudimo. Svojim inovacijama možemo i planiramo da pomognemo Srbiji da unapredi tehnološki razvoj i verujem da naši partneri to znaju.

Da li ste zadovoljni radom fabrike u Subotici. Planirate li nova ulaganja i proširenje kapaciteta?

– Takvom fabrikom, pritom mislim na stručne kadrove, organizaciju posla i rezultate poslovanja, ne može se pohvaliti nijedna zemlja u regionu, a biću neskroman i reći možda ni u Evropi. Portfolio fabrike obuhvata proizvodnju i montažu generatora za vetroelektrane. Ovo je jedan od malobrojnih pogona u svetu koji proizvodi komponente za „zelene“ izvore energije. Svakog meseca iz pogona te fabrike izađe više od 150 generatora za vetroelektrane, a od osnivanja do sada proizvedeno je 14.000 jedinica. Kad je reč o investicijama, pomenuću ulaganje od oko 22 miliona evra, u proizvodnju novog tipa generatora, kao i izgradnju još jedne hale, površine 2.100 kvadratnih metara, čime smo povećali radni prostor koji su činile dve hale, ukupne površine 26.000 kvadratnih metara. Ali naš najvredniji resurs svakako su naši inženjeri koji sami konstruišu alat i mašine neophodne za rad. Iako to nije deo poslovnih planova i naših ciljeva, ovaj deo je usavršen do te mere da sada izvozimo mašine za potrebe drugih Simensovih fabrika u Nemačkoj i Kini. Mašine su specijalno namenjene proizvodnji drugih električnih mašina, a srpski inženjeri obučavaju kolege širom sveta.

Da li ste zadovoljni poslovnim ambijentom u Srbiji. Kakva su Vaša očekivanja od države kad je reč o stvaranju boljih uslova za poslovanje?

– Mi u Simensu smo naučeni da uvek očekujemo više. I zahvaljujući toj filozofiji, uspeli smo da opstanemo duže od vek i po. Tako nastupamo i prema našim partnerima, kako u Srbiji, tako i na nekom drugom tržištu. I mada smo često morali da preskačemo neke nepotrebne prepreke, ipak mogu reći da su naša iskustva pozitivna. Drugim rečima, nije slučajno što je ovaj nemački gigant izabrao Srbiju da ulaže u proizvodnju i istraživačke projekte. I još nešto, uvek možemo da se pohvalimo sjajnim pojedincima i moj savet je da se i političari ugledaju na njih dajući svoj maksimum, kako bi se unapredila i privreda i celo društvo.

Kako svetska ekonomska kriza utiče na poslovanje Simensa?

– Mi smo i pored svetske krize uspeli da, zahvaljujući preciznim proračunima i štednjom, obezbedimo konstantni rast prihoda i profita, ali je, s druge strane, kriza pogodila naše klijente, saradnike, što se delimično odrazilo i na nas kroz manji broj porudžbina. Uprkos tome, globalno gledajući, Simens je ostvario jedan od najboljih rezultata u istoriji kompanije upravo u fiskalnoj 2012, mada beleži zastoj u odnosu na visoke ciljeve postavljene programom „One Siemens“.

Kakva je, prema Vašoj proceni, perspektiva Simensa u Srbiji i šta biste iz planova za naredni period posebno izdvojili?

– Već nekoliko godina ceo svet, pa i Srbija, suočava se sa velikim teškoćama. Ipak, moglo bi se reći da se Simens uspešno suočava sa izazovima, što je u skladu sa jednim od naših slogana koji glasi: „Mi imamo rešenje za sva vaša pitanja.“ Zato sada imamo razlog više da i u narednom periodu još pažljivije i predanije planiramo svoje korake i poslovanje jer samo na taj način možemo ostati na pobedničkoj trasi, i samo tako naše zalaganje, kreativnost i posvećenost na tržištu može biti od koristi srpskom društvu u celini.

Ambiciozni ciljevi

Ima se utisak da su programom „Siemens 2014“ postavljeni ambiciozni ciljevi. Koliko su te projekcije realne?

– Dvogodišnjim programom „Siemens 2014“ kompanija planira da smanji troškove za šest milijardi evra, kao i da, uz smanjenje birokratije, ojača svoju konkurentnost. Cilj je takođe da se u fiskalnoj 2013. i 2014. godini poveća profitna marža sektora. U prvoj godini ovog programa kompanija očekuje umeren rast porudžbina i prihoda, uz približavanje nivou fiskalne 2012, na organskoj osnovi. Simens očekuje profit iz redovnog poslovanja u rasponu od 4,5 milijardi evra do pet milijardi. Ove projekcije zasnovane su na nizu uslova, a naročito na tome da se prihodi razvijaju prema očekivanjima, posebno za poslovanja koja su osetljiva na kratkoročne promene u ekonomskom okruženju. Osim toga, ona isključuju uticaje u vezi sa pravnim i regulatornim pitanjima, kao i značajne uticaje portfolija.