Problem dugova napravila država, ona treba da ga reši

Obe varijante idu preko njihovog džepa. Za državu je važno da taj iznos ne pređe u javni dug, da ostane „ispod crte“, odnosno da ga podmire lokalne samouprave po modelu koji se sada traži. Opštinama i gradovima je to neprihvatljivo. Kažu da nisu odgovorni za problem, da ga je napravila država i da ona treba da ga reši.

Rešenje se, međutim, ne očekuje tako brzo, a traže ga čak tri ministarstva. Jedino je izvesno da država te obaveze neće pretvoriti u javni dug, što je nakon sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava, apotekarskih ustanova i domova zdravlja, prošle nedelje izjavila ministarka lokalne samouprave i državne uprave, Ana Brnabić. Ona je najavila da će do kraja godine biti osmišljeno rešenje za zaustavljanje rasta obaveza, da će se utvrditi struktura i razmotriti mogućnost da dug preuzmu lokalne samouprave kao osnivači, a pokušaće i da se sa poveriocima dogovori otpis kamata, kao i grejs period i otplata u više godišnjih rata.

U lokalu takvu argumentaciju ne prihvataju. Podsećaju da su zakonom koji je usvojen pre desetak godina, lokalne samouprave imale rok da do 2013. godine preuzmu sve državne apoteke i da potom izmiruju račune za njihove materijalne troškove. Istovremeno, u sistem finansiranja izdatih lekova po receptima, Fond za zdravstveno osiguranje uključio je i privatne apoteke. Državne su izgubile taj monopol, promet im je pao tri do četiri puta, ali broj zaposlenih je ostao isti, jer su i danas na snazi veoma jaki kolektivni ugovori.

– Apoteke lokalu nisu bile potrebne. Privatni sektor već je bio dovoljno snažan, nije bilo problema sa snabdevanjem lekovima. Nama je to nametnuto u trenutku kada su apoteke „bačene“ na tržište, a da na njemu nisu bile ravnopravne. Lekove izdate po receptima naplaćivale su od Fonda pod istim uslovima kao i privatnici, ali su za razliku od njih morale da za nabavke organizuju tendere, nisu mogle da smanje broj zaposlenih niti njihove zarade, jer su na snazi bili veoma jaki kolektivni ugovori. Siguran sam da se bar polovina sadašnjeg duga nakupila upravo po tom osnovu – kaže predsednik paraćinske opštine Saša Paunović i dodaje da je država morala najpre da im omogući konkurentnost a logično rešenje bila bi privatizacija, koju sada zbog prevelikog minusa, niko i na pominje.

Inače, zdravstvene ustanove u javnoj svojini najviše duguju veledrogerijama, a problem nije nov. Država je za to prvi put odrešila kesu 2006. a potom je i 2012. obaveze domova zdravlja i javnih apoteka zakonom pretvorila u javni dug od oko pet milijardi dinara i otplatila ga u ratama od kojih je poslednja izmirena u decembru 2015.

U Udruženju za farmaceutsku i medicinsku privredu PKS kažu da su tada bolnice rasterećene dugova, ali da su paralelno sa plaćanjem starih obaveza, nastale nove koje one ne izmiruju. Sada je reč prvenstveno o apotekama u javnoj svojini.

– Prema podacima iz Pregleda iz registra po Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama na dan 7. novembar 2016, ukupne neizmirene obaveze zdravstvenih ustanova u javnoj svojini iznose 11,28 milijardi dinara, od čega se na apoteke odnosi dug od 2,13 milijardi dinara, iako sada Fond zdravstvenog osiguranja svoje obaveze prema zdravstvenim ustanovama redovno izmiruje – kažu u Privrednoj komori i dodaju da tempo rasta duga, preračunat na mesečnom nivou, iznosi oko 100 miliona dinara.

Dobre plate

– Predsednik opštine u Paraćinu prima 79.000 dinara, dok direktor apoteke može da dostigne 120.000, a njegovi zaposleni do 80.000 što je znatno iznad radnika istog ranga u gradskim upravama. Ako su apoteke prebačene na lokal, trebalo bi da dele sudbinu ostalih zaposlenih. Nemam ništa protiv ni da imaju veće plate od službenika, ali ako ih zarade – kaže Saša Paunović i dodaje da su u Paraćinu išli na otpuštanja, uvećali mrežu apoteka i u nove objekte prebacili deo radnika, sada ta ustanova posluje „na nuli“ ali se opet za servisiranje duga iz prethodnog perioda izdvaja sedam odsto gradskog budžeta.