Problem nije rata nego plata

U prošlom mesecu su prema podacima Udruženja banaka Srbije keš krediti povećani za 1,2 odsto, a refinansirajući za 2,4 odsto, dok su krediti privredi stagnirali. Ovakva situacija posebno sa eksplozivnim rastom gotovinskih kredita u prošloj godini od skoro 20 odsto, kao i kredita za refinansiranje koji su porasli za 50 odsto, a koji u sebi nose i element keš kredita, jer banke neretko nude zajam za refinansiranje za 20 ili 30 odsto veći od postojećeg duga, doveo je do prvih upozorenja. Tako je Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, na bankarskom panelu na prošlonedeljnom Kopaonik biznis forumu upozorila da bi banke trebalo da informišu klijente jer se neki prezadužuju ili uzimaju kredite iako im nisu potrebni.

Neki učesnici foruma poput Dragana Đuričina, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu pozvali su čak i na limitiranje keš kredita s obzirom da bi Srbija trebalo da traži rast u izvozu i investicijama, a ne u domaćoj potrošnji.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je da je bilo kakvo ograničavanje kredita bilo kojoj grupi neprihvatljivo, kao i da nije problem u bankama koje su likvidne već u privredi koja se ne zadužuje.

„Banke imaju para i mogu da kreditiraju i građane i privredu. Problem je što nema dovoljno dobrih projekata, a s druge strane mnogo je firmi koje imaju problema sa otplatom prethodnih kredita. Nije problem u tome da su građani prezaduženi već što je mala plata. Kada je prosečna plata 370 evra, a bar 60-70 odsto ljudi prima manje od toga, svaki kredit je problem bez obzira na kamatu“, objašnjava Dugalić.

Zaista u konkurenciji 10 zemalja Centralne Evrope i Balkana Srbija ima najmanju zaduženost po stanovniku, ali i najmanju prosečnu neto platu. Tako prosečan stanovnik Srbije duguje bankama 936 evra, a zarađuje mesečno 371 evro. Po zaduženosti po glavi stanovnika smo na začelju, a po visini neto plate smo samo ispred Makedonaca.

Kada se gleda prosečna zaduženost u odnosu na prosečnu neto zaradu imamo najbolji (najmanji) odnos – dugujemo u proseku po samo po 2,5 plate. Najzaduženiji (u odnosu na platu) su Slovaci čiji je prosečan dug bankama osam puta veći od prosečne plate. Iza njih su Česi čija je prosečna zaduženost 6,6 prosečnih plata, a sledeći iza njih su Hrvati sa dugom 4,8 puta većim od plate. Zanimljivo je i da stanovništvo svih ovih zemalja ima veću štednju u bankama (po stanovniku) od dugova po osnovu kredita.

Najveću štednju po stanovniku imaju Slovenci 8.235 evra, za njima Česi 7.907 evra pa Slovaci (6.210 evra) i Hrvati (6.113 evra). I u ovom segmentu stanovnici Srbije su sa štednjom od 1.283 evra po čoveku samo ispred Makedonije, pa ipak je blizu 40 odsto veća od prosečne zaduženosti.