Problematični krediti (NPL) postaju sve veći problem za banke u Srbiji, kojima je više od 600 milijardi dinara, odnosno oko 5,5 milijardi evra zarobljeno u novcu datom za te zajmove i za rezervacije za njih.
Kako je juče istakao generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, naročito zabrinjava to što NPL-ovi privredi nastavljaju da rastu, a osim njih, od 96.000 kredita pravnih lica, čak 24.000 zajmova, ukupne vrednosti od 248 milijardi dinara je u docnji. Kod građana je situacija nešto bolja, uz generalnu stagnaciju kreditne aktivnosti i bolju statistiku otplate kredita. Ipak, i kod stanovništva se primećuje blagi rast docnje od 0,1 odsto u martu, tako da ona sada iznosi 12,2 odsto. Najveće kašnjenje je u otplati lizinga – 15,1 odsto, a najmanje u pokrivanju dozvoljenog minusa 8,2 odsto.
Kod preduzeća je u martu zabeležen pad docnje sa 15,4 na 14,8 odsto, a kod preduzetnika sa 14,2 na 13,9, što je po Dugaliću posledica rasta kreditne aktivnosti u segmentu privrede, podstaknutog državnim subvencijama, pošto se novodobijena sredstva uglavnom koriste za otplatu starih dugova bankama.
Ipak, preduzetnici i firme i dalje kasne sa otplatom ukupno 350 milijardi dinara kredita, što pravi probleme bankama, koje na ovaj iznos moraju da dodaju i rezervacije u 100-odstotnom iznosu, a kako kaže Dugalić, „neke iz opreza odvajaju i 25 odsto više od toga“.
Dugalić je naveo i da martovski podaci pokazuju pad kreditne zaduženosti stanovništva za sedam evra u odnosu na kraj 2012., pa tako svaki građanin sada duguje 791 evro. Za kredite se duguje po 710 evra, za kreditne kartice 46, za minuse po tekućim računima 30, a za lizing ugovore još po pet evra. Ipak, ovo „razduživanje“ nije toliko posledica toga što građani ubrzano vraćaju kredite, već, kako je objasnio Dugalić, kursnih promena, pošto banke bilanse vode u dinarima, pa na obračun u evrima utiče kurs. Tako kada dinar jača u odnosu na evro zaduženost u evrima raste, a kada dinar pada, zaduženost u evrima se smanjuje.
Kako je naglasio Dugalić, kreditna zaduženost po glavi stanovnika u Srbiji je dalekom manja nego u drugim zemljama regiona. U Hrvatskoj svaki građanin bankama duguje preko 4.000 evra, u Sloveniji 5.000, dok u EU prosečna zaduženost iznosi čak 13.000 evra.
Čekovi postali instrument preživljavanja
Građani prema Dugaliću sve češće u bankama traže čekove, koji su odavno prestali da budu čak i instrument kreditiranja i postali instrument preživljavanja“.
– Sa prosečnom zaradom od 350 evra i to je jedan od načina da se preživi. To je jako loše, ali to je naša stvarnost – ocenio je Dugalić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
