Problemi su izazvov, a ne izgovor

Fabrika, koja je među deset najuspešnijih izvoznika, pre neki dan je obeležila 37 godina postojanja i deceniju od dobro obavljene privatizacije. Tada je, nakon tenderske procedure, vlasnik 70 odsto kapitala Valjaonice aluminijuma postala slovenačka kompanija Impol iz Slovenske Bistrice, koja je za deset godina investirala oko 65 miliona evra u razvoj fabrike. I valjaonica je, uprkos globalnoj recesiji, uspela da sačuva poziciju na tržištu, zatim da poveća produktivnost i proizvidnju, ne otpuštajući pritom radnike i ostvarujući profit. Sve to rezutiralo je izvozom, uglavnom na evropsko tržište, čija je vrednost oko 100 miliona evra goidišnje, ali i prosečnim neto-zaradama radnika u iznosu od 530 evra, ne računajući primanja menadžmenta. Ilustracije radi, prosek zarada pre privatizacije iznosio je oko 264 evra.

Pažnju javnosti privuklo je puštanje u rad nove linije za bojenje traka, u koju je uloženo 17 miliona evra. Tom događaju, koji predstavlja istorijsku prekretnicu u primeni najsavremenije evropske tehnologije, prisustvovali su premijer Ivica Dačić i ministarke Verica Kalanović, koji su poručili da je „svaka investicija u Srbiji, u vreme teške ekonomske krize, pravo herojsko delo“. Najsavremenija oprema, kupljena je od italijanske firme Globus 2, omogućava visok stepen automatizacije i ispunjava stroge ekološke kriterijume i parametre energetske efikasnosti. Linija je opremljena savremenim postrojenjem za preradu otpadnih voda, ali i postrojenjem za spaljivanje gasova i organskih jedinjenja koje potiču od boja. Godišnji kapacitet te linije je 25.000 tona bojenih traka, koje se koriste u građevinarstvu, za proizvodnju kućnih aparata, transportnih sredstava, ambalažnog materijala za prehrambenu i farmaceutsku industriju, kozmetiku i u drugim oblastima.

– Imali smo sreće, jer je fabriku kupila kompanija iz naše branše, prenela nam savremena znanja o preradi aluminijuma i obezbedila sve uslove za napredak. Zahvaljujući tome, proizvodnja je sa 13.600 tona godišnje, koliko je zabeleženo uoči privatizacije, dostigla nivo od 60.000 do 65.000 tona, od čega se na inostrano tržište plasira čak 95 odsto – kaže Ninko Tešić, generalni direktor fabrike, koja zapošljava 724 radnika i nema viška zaposlenih.

On dodaje da je u prošloj godini fabrika proizvela oko 60.000 tona, te da je vrednist izvoza premašila 101,3 miliona evra, što je za 12,35 odsto više nego prethodne godine, i time zadržala poziciju jednog od najvećih domaćih izvoznika.

– Već osam godina beležimo pozitivan finansijski rezultat. Prošle godine inkasirali smo 4,6 miliona evra i ostvarili dobit od 1,8 miliona evra. Skupština preduzeća odlučila je da isplati dividendu u iznosu od 250.000 evra, odnosno 27,05 dinara po akciji. Za devet meseci proizveli smo 43.332 tone i gotovo sve izvezli na tržište EU i Rusije, a vrednost izvoza je 71,1 milion evra. Na vreme izmirujemo sve obaveze prema državi, bankama, dovaljačima, kao i zaposlenima koji su, povodom Dana fabrike, nagrađeni iznosima od po 15.400 dinara. Najniža cena rada povećana je u martu za sedam i u oktobru za šest odsto, a radnici mogu da računaju i na druge povlastice koje je sindikat ugovorio sa poslovodstvom – ističe Tešić i dodaje da je zapošljavanjem 25 radnika nastavljen proces podmalađivanja kadrova.

Prema oceni Jerneja Čokla, predsednika Uprave kompanije Impol iz Slovenske Bistrice, uspešnost fabrike posledica je velikih ulagnja i odgovornog rada zaposlenih i menadžmenta, od čega korist imaju lokalna zajednica, zaposleni i vlasnici.

– Nismo došli s namerom da dobijemo srpsko tržište, jer da je tako Seval ne bi sada bio jedno od najvećih izvoznih preduzeća. Tražeći partnera koji ima toplu valjaonicu, došli smo ovde da dugo ostanemo i da povećamo snagu celokupnog sistema. Ovde smo našli sinergetske učinke kad je reč o našim poslovima u Sloveniji – poručio je Čokl.

Na pitanje u kojoj meri ekonomska kriza utiče na poslovanje sevojničke fabrike, Čokl uzvraća da je uprava Impola na vreme reagovala i da se, zbog toga, kriza manje oseća u toj kompaniji nego u drugim poslovnim sistemima u Evropi. „Važno je da smo izdržali sve izazove sa kojima smo se u prethodnih deset godina suočavali. Bitno je i to što smo u Sevojnu našli poštene ljude i nikada nismo osećali pritiske da radimo kako ne treba. Uvek se radilo otvoreno, pošteno i odgovorno i kada se tako radi onda mora biti napretka. Nadam se da ćemo tako raditi i ubuduće“, poručio je Jernej Čokl.

Uspešna privatizacija

– Imali smo sreće, jer je fabriku kupila kompanija iz naše branše, koj nam je prenela savremena znanja o preradi aluminijuma i obezbedila sve uslove za napredak. Zahvaljujući tome, proizvodnja je sa 13.600 tona godišnje, koliko je zabeleženo uoči privatizacije, dostigla nivo od 60.000 do 65.000 tona, od čega se na inostrano tržište plasira čak 95 odsto – kaže Ninko Tešić, generalni direktor Impol-Sevala, fabrike koja zapošljava 724 radnika i ne kuburi sa viškom zaposlenih.

Čokl: Ulaganja su naš odgovor na krizu

– Živimo u Evropi što znači da nismo imuni na krizu. Međutim, mi smo na vreme reagovali, pa posledice krize osećamo malo manje nego neki drugi sistemi koji nisu ulagali u svoj razvoj. Ilustracije radi, Impol je u modernizaciju resursa za proizvodnju uložio oko 200 miliona evra. Osim toga, nismo se upuštali u rizične privatizacije, nego smo svuda, kao i u Sevalu, investirali. I odluka o ulaganju u novu liniji za bojenje aluminijumskih traka je opravdana, jer je fabrika u Sevojnu do sada proizvodila previše traka sa niskom dodatnom vrednošću – ističe Jernej Čokl, predsednik Uprave kompanije Impol iz Slovenske Bistrice.