NALED: Siva ekonomija u Srbiji vredi 6,5 milijardi evra – skoro dve trećine od toga su plate na crno

Od 100 dinara sive ekonomije, približno 64 dinara su neprijavljene zarade zaposlenih, a 36 dinara neprijavljeni profit, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Ovo istraživanje sprovedeno je među 1.040 preduzeća koja rade u regularnoj ekonomiji.

U odnosu na 2017. učešće neprijavljenih zarada u okviru ukupne sive ekonomije je neznatno povećano sa 61,3 odsto na 63,6 odsto, a učešće neprijavljenog profita smanjeno sa 38,7 na 36,4 odsto.

Najveći procenat sive ekonomije zabeležen je u građevinarstvu (19,5 odsto) i poljoprivredi (19,2 odsto), gde su procenti znatno viši nego što su bili pre pet godina. Najveći pad sive ekonomije u periodu od pet godina bio je u oblasti saobraćaja sa 19,7 odsto na devet odsto, koliko je bio prošle godine.

“Oko 14 odsto registrovanih preduzeća je poslovalo prošle godine u sivoj ekonomiji, što je značajno smanjenje u odnosu na 2017. godinu. Ako na 14 odsto registrovanih dodamo i ocenu vlasnika o procentu neprijavljenih preduzeća od 11 odsto dolazimo do toga da je svako četvrto preduzeće u Srbiji bilo uključeno u aktivnosti sive ekonomije”, rekla je predstavljajući rezultate ankete o poslovanju preduzeća Gorana Krstić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Od 10 preduzeća koja su pre pet godina radila u regularnoj ekonomiji, kako je rekla, devet je ostalo u istom statusu, a samo jedno je prešlo u sivu ekonomiju. Od 10 koji su poslovali u sivoj zoni u 2017. osam je prešlo u regularnu ekonomiju.

Smanjenju sive ekonomije za pet godina, pokazala je analiza, doprinela je najviše makroekonomska stabilnost, rast učešća velikih privrednih subjekata u BDP-u, oporavak tržišta rada, razvoj usluga bezgotovinskog plaćanja ali i reforme koje se tiču fiskalizacije.

Nivo sive ekonomije u Srbiji i dalje je viši u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope, u Srbiji on čini 33,5 odsto BDP-a, a od naše zemlje lošije su Severna Makedonija, Crna Gora, BiH, Litvanija, Hrvatska i Rumunija.

Obim sive ekonomije u celoj privredi Srbije je svakako veći od onoga što je pokazala analiza među preduzećima u Srbiji, a Marko Danon, šef jedinice za konkurentnost NALED-a, govorio je i o procenama do kojih su došli monetarnom metodom, kojom se detektuje siva ekonomija u celoj privredi.

“Procena je da je siva ekonomija dostigla 20,1 odsto BDP-a, trend obe ove analize pokazuje da ona pada, značajno pada i neformalni rad”, rekao je Danon i naglasio da je za pet godina procenat sive ekonomije pao za dva odsto.

Ana Jović iz Ministarstva finansija rekla je da država od 2015. pokušava da smanji sivu ekonomiju, i da je više od 70 odsto aktivnosti iz prethodnog plana za suzbijanje sive ekonomije realizovano.

“Iz godine u godinu pokušavamo da to smanjimo i od 2018. je za 3,1 odsto smanjeno fiskalno opterećenje. Privrednici i dalje to navode kao problem, ali ćemo raditi da se ti procenti i dalje smanjuju”, rekla je Jović.