Procene za Komercijalnu: Od „manje od 450 miliona“ do „bar 700 miliona“

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže da je ovako veliki broj zainteresovanih za Komercijalnu banku dobra stvar, ali da tek sada sledi otvaranje „data room“-a, odnosno češljanje poslovanja banke.

„To znači da će potencijalni kupci analizirati bilanse stanja i uspeha, tokove gotovine i to će verovatno trajati nekoliko meseci, tako da očekujem da se ponude daju tek u septembru ili oktobru“, ocenjuje Musabegović.

On je istakao i da se kod cene ovakve banke ne gledaju samo finansijski izveštaji jer se faktički kupuje tržište.

„Kupuju se plasmani, klijenti, mreža filijala, štednja građana koja je veća od 1,5 milijardi evra, kupuje se brend, a ne samo kapital banke. Lično ne očekujem da će cena za celu Komercijalnu banku biti manja od 700 miliona evra“, kaže Musabegović koji je jedno vreme proveo u Upravnom odboru ove banke.

Komercijalna banka trenutno na Beogradskoj berzi vredi 380 do 390 miliona evra što čini oko 67 procenata njene knjigovodstvene vrednosti. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ističe da su se u bliskoj prošlosti banke u regionu u proseku prodavale po ceni od 70 do 80 odsto knjigovodstvene vrednosti.

„Svaki rezultat koji teži knjigovodstvenoj vrednosti banke može se smatrati prilično dobrim, s obzirom da je kapital banke na kraju marta iznosio oko 580 miliona evra. Pre neki dan je slovenačka A banka prodata takođe slovenačkom NKB-u na nivou od oko 90 procenata knjigovodstvene vrednosti, dok je najveća slovenačka banka, NLB, prošle jeseni sprovela inicijalnu ponudu akcija na ceni koja odgovara 67 odsto njene knjigovodstvene vrednosti“, kaže Gujaničić.

Komercijalna banka je atraktivna potencijalnim kupcima pre svega usled velikog udela na tržištu, razgranate mreže filijala i dobre pozicioniranosti kada je u pitanju deponentska baza klijenata.

„S druge strane, stoji činjenica da ova banka, uprkos izvesnoj kontroli međunarodnih finansijskih institucija, nije imala valjano korporativno upravljanje, pa su 2015. i 2016. završene u velikim dubiozama usled čišćenja bilansa. Banka se nakon ovog perioda ponovo vratila na put profitabilnosti, no ostaje pitanje njenog kredibiliteta koji će potencijalni kupci svakako uzeti u obzir prilikom podnošenja obavezujućih ponuda. Takođe, na transakcionu cenu će uticati i veličina paketa koji se nudi na prodaju, pa bi eventualna prodaja samo 50,1 odsto akcija mogla podstaći kupce da plate višu cenu po akciji nego što bi to bio slučaj ako se u ponudi nađe 83 odsto akcija“, ocenjuje naš sagovornik.

Inače Komercijalna banka je u 2018. ostvarila oko 70 miliona evra profita.

Prema računici Branislava Jorgića, vlasnika Jorgić brokera, knjigovodstvena vrednost Komercijalne banke je oko 560 miliona evra, što znači da je knjigovodstvena vrednost državnog paketa oko 235 miliona evra. S druge strane, akcije ove banke se na berzi prodaju za 2.700 dinara pa je tržišna vrednost banke oko 380 miliona evra, a državnog paketa oko 160 miliona evra.

Jorgić smatra da će država teško uspeti da proda svoj deo po knjigovodstvenoj vrednosti. Međutim, on ukazuje da je država izabrala tenderski postupak za privatizaciju što je loš način prodaje pošto se radi o pojedinačnom paketu akcija velike vrednosti za koji će se javiti mali broj kupaca i po pravilu po nižoj ceni.

„Potrebno je odustati od prakse nuđenja državnog vlasništva i imovine svih građana Srbije ekskluzivno stranim ili izabranim domaćim investitorima. Šansu treba pružiti ravnopravno svim investitorima: domaćim ili stranim, malim ili velikim putem javne ponude preko Beogradske berze. Na ovaj način ostvariće se mobilizacija domaće štednje, maksimizacija tržišne cene akcija, disperzija vlasništva, postavljanje profesionalne uprave i isključenje pogubnog partijskog uticaja na poslovanje banke. U takvim okolnostima uprava Banke će morati da podigne javnost rada, a rezultati poslovanja će bili izloženi sudu investicione javnosti“, ocenjuje Jorgić.

On kao dobar primer toga navodi OTP banku koja je jedno vreme važila za potencijalnog kupca Komercijalne. Mađarska je prodala banku kako objašnjava Jorgić, putem javne ponude akcija preko berze svim zainteresovanim investitorima, stranim, domaćim, malim ili velikim, ali ni jedan pojedinačni investitor nema više od devet odsto vlasništva.

„Postavljena je profesionalna uprava, efikasnost poslovanja je podignuta, banka je kapitalno ojačala putem prodaje novih akcija. Ukupna aktiva OTP banke je oko 45 milijardi, dok je ukupna aktiva svih banaka u Srbiji 35 milijardi evra“, navodi Jorgić.

Široko interesovanje

Među imenima zainteresovanih za banku koja ima 11 odsto učešća na bankarskom tržištu Srbije još od ranije figuriraju međunarodne banke i investicioni fondovi.

Još prošle godine prilikom posete Beogradu Tim Kolins, vlasnik američkog fonda Riplvud advajzoris, kako je Danas izvestio, dao ponudu za udeo u Komercijalnoj banci. Osim toga, investicioni fond Mideuropa partners je vrlo aktivan u Srbiji i to u saradnji sa srpskim biznismenima Andrejom Jovanovićem i Bojanom Milovanovićem, koji su vlasnici Direktne banke nastale kupovinom Kredi banke od slovenačke NKBM i kasnije pripajanjem Pireus banke. Oni bi mogli biti ozbiljan interesent tim pre što su nedavno prodali Knjaz Miloš američkom Pepsiku, a početkom godine Bambi Koka koli.

Zainteresovanost su svojevremeno iskazale i austrijske banke Rajfajzen i Erste, a takođe se u medijima pominjala i neimenovana turska banka.

U jednom trenutku kao konkurent se pominjala i AIK banka u vlasništvu Miodraga Kostića, a nakon što nije uspeo da kupi treću po veličini banku u Sloveniji A banku, srpski biznismen bi se mogao pojaviti u trci za Komercijalnom. Inače A banka je slične veličine kao Komercijalna, a slovenački mediji spekulišu da je prodata za oko 500 miliona evra. Interesantno je da su neki domaći mediji preneli da bi država bila zadovoljna sa upravo tim iznosom za celu banku.