Prodaja stanova najbolja od 2013, ali još daleko od 2008.

Već u prvom tromesečju ove godine smanjen je obim prodaja na 1.351, što je na nivou prvog tromesečja prošle godine. U celoj 2016. godini kupljeno je 6.147 stanova prema bazi podataka NKOSK, što je za 1.000 više nego u 2015. godini. I cene stanova su se stabilizovale nakon dugogodišnjeg pada od izbijanja krize 2008. godine. Na primer, prema podacima NKOSK u prvom tromesečju ove godine prosečan stan u Srbiji koštao je 898 evra po kvadratu. Praktično iznad proseka su stanovi prodati u Beogradu pošto je prosečna cena kvadrata bila 1.125 evra, dok je u Vojvodini recimo kvadrat koštao 700 evra, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 660 evra, a u južnoj i istočnoj Srbiji 617 evra.

Koliko je sve daleko od 2008. godine kada je balon nekretnina bio na vrhuncu pokazuje da je samo u jednom kvartalu 2008. godine prodato 4.515 stanova (prema podacima NKOSK), a recimo u celoj 2015. godini prodata su 5.143 stana. I kod cena je slična situacija.

Ipak, podaci NKOSK ne daju potpunu sliku o stanju na tržištu nekretnina pošto se radi o novogradnji u koju je uključen i PDV, ali i veliki nameti koje je država razrezala investitorima, pa su prema rečima Kaće Lazarević, vlasnice istoimene agencije, tržišne cene bar 20 odsto ispod onoga što NKOSK prikazuje.

„Kod stare gradnje cene su 20 odsto i više ispod cene novogradnje. Kod novogradnje stanovi se uglavnom kupuju na kredit, nema cenkanja i ljudi, uglavnom mladi i sa dobrim platama koji mogu da dobiju kredit traže i parking mesto ili garažu koje uopšte nisu jeftine“, napominje Lazarević dodajući da se za stare stanove uglavnom odlučuju starije osobe, jer veruju da je bolji kvalitet gradnje i zbog bolje strukture stanova.

Ona ističe i da su investitori konačno shvatili da postoje i kupci manjih stanova pa su počeli da grade zgrade sa stanovima od 35 do 45 kvadrata.

„Na tržištu je mnogo veća tražnja od ponude. Ima jako malo kvalitetnih stanova. Na nekim lokacijama novogradnja ima visoke cene, ali se prodaju, kao na primer Blok A, Vest 65 ili Belvil na Novom Beogradu gde je kvadrat u proseku 2.000 evra. S druge strane, moguće je naći staru gradnju na Vračaru za 1.000 evra po kvadratu, dok nove gradnje nema ispod 2.000 evra“, objašnjava ona.

Značajan doprinos stabilizaciji i čak blagom rastu tržišta dali su povoljniji uslovi stambenog kreditiranja.

Miroslav Cvetković iz agencije za nekretnine Cvetković-Roškov ističe da je u celom regionu primetan uzlazni trend na tržištu nekretnina.

„Pad od 2008. godine zaustavljen je u maju prošle godine i od tada je situacija stabilna. Bankarski krediti nikad nisu bili povoljniji, što pospešuje trgovinu stanovima. Takođe i banke su ponovo počele projektno finansiranje pa se tako oživljava i stanogradnja“, napominje Cvetković.

Niko neće kuće, ali pomama za lokalima

Na tržištu vlada veoma slabo interesovanje za kuće. Kako objašnjava Kaća Lazarević, nekadašnja pomama za kućama na Dedinju je prošlost. „Veoma slabo je interesovanje za kuće osim ako nisu planirane za rušenje. Retki su kupci koji kupuju kuće za pola miliona, milion“, objašnjava ona.

S druge strane jako je malo lokala, dok je potražnja velika. „Nešto je malo lokala bilo na prodaju zahvaljujući restituciji, ali osim toga je malo lokala na prodaju, a velika je tražnja. Ima mnogo ljudi koji bi investirali novac u lokale“, kaže ona.