Visoke cene stanova i dalje su na snazi, bez obzira što tržište nekretnina beleži pad od 13 odsto u drugom kvartalu. Najnoviji podaci RGZ-a pokazuju da se starosna struktura kupaca promenila, te da je svaki sedmi mlađi od 30 godina.
U prvom polugodištu 2023. godine čak 15,2 odsto svih transakcija stanova bili su mladi kupci, u uzrastu od 18 do 30 godina.
S obzirom da su cene kvadrata u Beogradu oko 2.400 evra u proseku, građani se pitaju – ko uopšte ima sredstva za kupovinu stana, i ko se usuđuje na dizanje kredita?
Stručnjak za tržište nekretnina Kaća Lazarević ističe da je navedeni udeo mladih u ukupnoj kupovini nekretnina rezultat toga što im banke radije odobravaju kredite nego starijim ljudima.
„Mladi ljudi su jedini pravi kupci jer imaju mogućnost da podignu kredit ako ispunjavaju uslove kao što su stalni posao i dobra plata. Na starosnu strukturu kupaca utiče i to što u Srbiji postoji ograničenje da stariji ne mogu podizati kredit, dok se mlađima gleda kroz prste i po pitanju visine zarade. Takođe, oni ne kupuju samo novogradnju, već i starogradnju“, kaže Lazarević.
Naša sagovornica napominje da ipak i nasledstvo igra veliku ulogu u tome da se mladi odluče na ovakav korak, kao i ušteđevina njihovih roditelja na koju samo dodaju razliku novca.
„Mlađi ljudi često nasleđuju od roditelja stan ili novac što predstavlja olakšavajuću okolnost pri kupovini nekretnine. Nije retko ni da se roditelji odreknu nasledstva u korist dece, ili da prodaju veći stan i kupe manji pa im daju razliku novca“, predočava analitičarka na tržištu nekretnina.
Sa druge strane, građevinski inženjer Danijel Dašić, kaže za Danas da mlađi kupci najverovatnije samo krinka stvarnim vlasnicima.
„U normalnim državama pretpostavilo bi se da je reč o radnicima koji rade u IT sektoru, koji de facto ima najveće plate i omogućava brzu zaradu talentovanim i pametnim ljudima. Međutim, s obzirom da se radi o Srbiji, verovatno da su ti kupci samo paravan – nečija deca ili osobe koje služe da prikriju stvarne vlasnike“ ističe Dašić.
Kako naš sagovornik napominje, sve dok se najveći broj stanova kupuje za keš, teško je doći do pravog odgovora na pitanje zbog čega starosna strukrura na tržištu nekretnina tako izgleda.
Sa Kaćom Lazarević, kada je u pitanju uloga roditelja u kupovini stana, saglasan je i Nikola Čobić, posrednik u prodaji nepokretnosti u agenciji City Expert.
„Kada su u pitanju kupci mlađi od 30 godina, najčešće je situacija da roditelji obezbede sredstva, ali se kupuje na ime sina ili ćerke. To se dešava jer oni uglavnom nemaju nekretninu na svoje ime, pa bivaju oslobođeni ili plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava do 40 kvadrata, ili kod novogradnje imaju povrat PDV-a od 10 odsto kao kupci prvog stana. Zato je vrlo često da ljudi svoju ušteđevinu prebace na račun dece, što je po zakonu legitimno, te oni nastupaju kao kupci prve nekretnine“, pojašnjava Čobić.
On dodaje da nisu retki slučajevi gde roditelji obezbede učešće, a onda sin ili ćerka mlađi od 30 za ostatak podignu kredit, ako su kreditno sposobni.
„Teško je obezbediti novac do tridesete, ali je ovaj način prebacivanja sredstava zakonski dozvoljen“, zaključuje Čobić.
Podsećamo, Beograd se kao grad sa najskupljim nekretninama u odnosu na visinu prihoda u ovom delu Evrope, našao u samom vrhu liste specijalizovanog portala Numbeo.
U proseku Beograđaninu, sadašnjem ili budućem, potrebno je da radi 21,4 godine da zaradi za stan.
Ipak, analiza starosne raspodele koju je sproveo RZG pokazuje da su stanove najčešće kupovali pojedinci između 31 i 45 godina (40 odsto), dok su grupa od 46 do 60 godina i oni preko 60 godina zauzeli 27,7 odsto i 17,1 odsto tržišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
