Produžavanje agonije preduzeća kojima spasa nema

Takav optimizam ne dele i oni koji znaju da su gotovo sve firme u restrukturiranju u beznadežnom finansijskom položaju, što bi se reklo „dužne su i Bogu i ljudima“. Prema njihovoj proceni, sva preduzeća u restrukturiranju koja u međuvremenu ne budu podržavljena, ili ne nađu kupca, završiće u stečaju, dok će armija zaposlenih ostati na ulici. Restrukturiranjem je obuhvaćeno nekoliko stotina firmi, koje su već godinama unazad (neke i čitavu deceniju) u tom postupku. Na toj neslavnoj listi našla su se i, nekada uspešna, preduzeća iz metalskog kompleksa, poput Zastavine fabrike za proizvodnju kamiona i specijalnih vozila, zatim delovi kragujevačke Industrije „Filip Kljajić“, trstenička Prva petoletka, Magnohrom, „14. oktobar“…, koja su ne tako davno bila motor razvoja srpske privrede.

I dok nadležni tvrde da bi u zakonom predviđenom roku, država i poslovodstva firmi u restrukturiranju, trebalo da pronađu strateškog partnera, ili obezbede način za samostalno poslovanje, dotle u sindikatima i stručnoj javnosti preovlađuje stav da je produžavanje roka za završetak započetog procesa restrukturiranja – besmislen. U Savezu samostalnih sindikata u Kragujevcu smatraju da je to samo produžavanje agonije „jer, ako za deset godina ta preduzeća nisu mogla da pronađu strateškog partnera, teško da će im to poći za rukom u narednih godinu i po dana. U tom sindikatu ocenjuju da je model privatizacije koji se u Srbiji primenjuje od 2002. godine – promašen, preciznije rečeno, uništio je srpsku industriju, s obzirom na to da gotovo istovremeno propadaju i privatizovane i one firme koje nisu uspele da nađu kupca, ili strateškog partnera. U Sindikatu se zalažu ne samo za promenu modela vlasničke transformacije preduzeća, već i za afirmaciju radničkog akcionarstva koje nije nepoznato u razvijenom svetu. S druge strane, država bi u firmama u restrukturiranju mogla da organizuje proizvodnju, spasavajući ih tako od stečaja.

U Kragujevcu je, prema zvaničnim podacima, u restrukturiranju devet preduzeća, čija je sudbina ostala u senci dolaska Fijata i pokretanja serijske proizvodnje novog modela automobila „fijat 500L“. Od svih preduzeća u restrukturiranju, u kojima je zaposleno oko 4.000 žitelja centra Šumadije, šansu da prežive imaju samo dve firme – Energetika i Zastava bezbednost. Za ostalih sedam firmi gotovo da ne postoji nikakvo spasonosno rešenje. Reč je, pre svega, o Zastava kamionima, preduzeću koje početkom 90-ih imalo zajedničku firmu sa italijanskim Ivekom, i koje je u to vreme bilo jedno od najuspešnijih na prostoru bivše SFRJ. Kragujevačkim kamiondžijama, a ostalo ih je još oko 700, sudbina je, najverovatnije, zapečaćena u martu 2009, kad je Iveko odustao od povratka u Kragujevac, obrazlažući tu odluku krizom koja je teško pogodila industriju kamiona. O tužnoj situaciji u Zastavi kamionima najbolje svedoči nedavno objavljena informacija da je ta fabrika ugovorila isporuku jednom beogradskom preduzeću „svih 15 kamiona“. U Zastavi kamionima svojevremeno je sa proizvodnih linija i montažnih traka silazilo i do 800 lakih i srednjih privrednih vozila mesečno, ili oko 10.000 kamiona godišnje.

U sličnoj situaciji je i Autosaobraćaj, nekada jedna od pet najjačih prevozničkih firmi, koja je u minulih 20 godina, zbog malverzacija poslovodstva, tako temeljno uništavana da više niko ne veruje u njen oporavak. U prilog tome i informacija da je veliki broj radnika Autosaobraćaja, sredinom prošle nedelje, ponovo javno zatražio zaštitu od šikaniranja grupe ljudi koja godinama uništava, odnosno vodi firmu u stečaj. Rešenje će se teško naći i za Zastavinu fabriku „21. oktobar“, kao i za Grupu Zastava vozila, u kojoj, osim „Kamiona“ i „Specijalnih vozila“ iz Sombora, posluje još nekoliko manjih firmi, ali i za „Metalsisteme“, gde propada i fabrika lanaca Industrije „Filip Kljajić“, koja je 80 odsto proizvodnje lanaca nekada izvozila na svih pet kontinenata. U sličnoj situaciji je i većina preduzeća u restrukturiranju širom Srbije, tako da su, reklo bi se, u pravu oni koji zagovaraju druge modele spasavanja tih firmi.

Preživeće Energetika i Zastava bezbednost

Procenjuje se da će proces restrukturiranja preživeti samo dve od ukupno devet firmi – Energetika i Zastava bezbednost. Energetika, sa 527 zaposlenih, koja je sedam godina u restrukturiranju, mora da bude spasena, jer od te firme zavisi grejanje više od 20.000 stanova, kao i obrazovnih i zdravstvenih ustanova. To preduzeće će najpre biti podržavljeno, a potom predato na upravljanje gradskoj upravi. Zastava bezbednost, koja ima 80 radnika, već je podržavljena i najverovatnije će biti pripojena nekom od lokalnih javnih preduzeća. U Kragujevcu je, naime, formiran regionalni centar za vanredne situacije, koji će da koristi infrastrukturu Zastave bezbednost.