Profesor Boban Stojanović: Inflacija duplo veća od ciljane

Prema njegovim rečima, inflacija je po zvaničnim podacima već 6,5 procenata godišnje, ali, dodao je, svi u prodavnicama vide da je poskupljenje još veće.

„Postoje i inflaciona očekivanja, mada Narodna banka kaže da ne postoje, ali svako ko sada planira neku kupovinu on anticipira promene cena naviše. To je dodatni poremećaj koji može da dalje utiče na povećanje cena“, izjavio je Stojanović za agenciju Beta.

On je ocenio da država i Narodna banka Srbije ne čine dovoljno da očuvaju stabilnost opšteg nivoa cena, koja je pretpostavka i za makroekonomsku stabilnost.

„Država treba da nađe mehanizme iz svog domena koji će da spreče dalji rast cena, odnosno početak spirale koja može da odvede i u dvocifrenu inflaciju. Takva situacija u privredi dodatno destabilizuje i stabilne odnose na tržištu i to je jedan začarani krug iz kojeg se teško izlazi“, naglasio je Stojanović.

Monterna i fiskalna politika, kazao je, treba da budu umrežene sa ciljem da se obuzda rast cena i da se na taj način utiče na životni standar stanovništva koji je zbog rasta cena osetno smanjen.

Kupovna moć stanovništva, dodao je, i u stabilnim uslovima je veoma slaba.

„Istraživanje je pokazalo da je za kupovinu bilo koja četiri proizvoda iz oblasti bele tehnike u Nemačkoj potrebno 40 odsto plate, a u Srbiji su potrebne četiri prosečne plate za kupovinu tih istih proizvoda“, izjavio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, sa rastom cena kupovna moć opada jer plate ne prate rast cena i to je ono što je dugotrajno veoma loše za široke slojeve stanovništva.

„Inflacija ima progresiju u srednjem i u dugom roku i što se ranije obuzda i sistem vrati u ravnotežu, to je naravno bolje“, kazao je Stojanović.

On je istakao da je epidemija korona virusa proizrokovala nestabilnost na tržištu skoro za sve proizvode i mnogi gledaju da iskoriste tu situaciju da podižu cene.

„Neke države su već preduzele ozbiljne mere da zaustave poskupljenja. Postoji arsenal mera koje se mogu iskoristiti, ali je stvar procene kreatora ekonomske politike kakve će mere preduzeti“, rekao je Stojanović.

Kako je kazao, kada su u pitanju osnovni poljoprivredni proizvodi i ono što je predmet svakodnevne kupovine, postoje robne rezerve iz kojih država može da interveniše i poveća ponudu na tržištu, a uz istu tražnju cene će pasti.

Postoji, dodao je, i liberalizacija izvoza i uvoza kojima se takođe može uticati na odnose ponude i traženje i zaustavi rast cena.

„Naša država može, kao što je to Hrvatska uradila, da se odrekne dela akciza i da kontroliše cenu benzina, odnosno naftnih derivata, ali naša država to ne čini. Ne meša se uopšte u dešavanja na tržištu“, istakao je Stojanović.

Dodatni problem kod nas, kazao je Stojanović, ukoliko upoređujemo cene sa drugim državama, što je dosta proizvodnje i pružanja usluge monopolizovano.

„Imamo mali broj učesnika na tržištu, nedovoljnu konkurenciju, dogovor između učesnika na tržištu i slično. Imamo, recimo, četiri proizvođača bele tehnike, a od toga su dva direktno povezana i praktično tri proizvođača drže 70 odsto tržišta bele tehnike i diktiraju cene“, naglasio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, proizvođači se očigledno međusobno dogovaraju tako da za neke proizvode cene identične u svim prodavnicama i zato je u Srbiji bela tehnika skuplja nego u Nemačkoj.