Profesor Ekonomskog fakulteta: Ovo nije kraj inflacije, samo predah pred buru

„Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih pre rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista kada bih rekao da znamo šta se dešava, da znamo da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena“, rekao je Savić za RTS.

Dodao je da niko ne može da kaže do kada će kriza trajati, da li će rata biti još negde na nekom području, a da rata čak i ne bude u ekonomskom smislu jedan deo sveta je otišao deceniju i više unazad.

Najveću štetu, kako je rekao, trpe Ukrajina i Rusija, pre svega u ljudskim žrtvama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.

Evropa je, prema njegovim rečima, imala sreću što nije bila tako hladna zima, ali posledice koje su pretrpeli su takve da će joj trebati, verovatno više godina da se od toga oporavi.

Savić je ocenio da je ekonomiju sada zahvatila kombinovana inflacija i recesija, odnosno stagflacija, a da je to najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne.

Istakao je da je decenijama vladala politika jeftinog novca što je dovelo do visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine…

„Sve je to donelo dobre rezultate i to je bila posledica pre svega činjenice da je novac bio jeftiniji nego ikada pre. Sada imamo inflaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju, ali je probem te mere što to u stvari jako loše utiče na proizvodnju“, rekao je Savić.

Zbog toga, kako je rekao, s jedne strane država se bori protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata.

Savić je rekao da prognoze ukazuju da će 2023. godina, energetski gledano, biti još teža.

„Vidimo da Zapad ne odustaje od davljenja Rusije, čitav arsenal mera se sprovodi sa idejom da se oteža Rusiji situacija i da će, ako Rusija nema prihoda od nafte i gasa, gubiti materijalnu bazu i moći sve manje da ratuje u Ukrajini. To je pogrešna pretpostavka, pogotovu što nije svet samo Zapad“, rekao je Savić.

Dodao je da „ovaj drugi deo sveta oseća isto ono što osećamo mi u Srbiji, ili u Evropi, ili u nekim manje razvijenim zemljama, razumeo je da problem leži u neprikosnovenoj ulozi Zapada u kojoj oni diktiraju i ekonomiju i politiku i sport i sve ostalo“.

On je rekao da misli da svet nije više spreman da na takav način funkcioniše i da će to biti izvor novih sukoba. Naveo je da Evropa ima „neku zajedničku akciju, ali da ga ne bi iznenadilo da kada zapadne u probleme, da će svako gledati svoje dvorište“.

Nije održivo, kako je rekao, da zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu gradjanima i privredi u borbi protiv krize.

„To ćemo verovatno vrlo brzo i videti u Srbiji. Mi smo imali pandemiju, kao i ostali deo sveta, dosta novca smo potrošili, sada ćemo morati taj novac negde da tražimo u svetu i da se zadužujemo, a već govorimo da je osnovna ideja da novac u svetu bude skuplji“, rekao je on.

Kada je reč o reformi energetskih preduzeća u Srbiji, Savić je rekao da ne mora Elektroprivreda Srbije (EPS) da bude privatizovana i da može da ostane u državnom vlasništvu.

„Samo moramo definitivno nešto promeniti u našim glavama, a to je da ne može da bude poligon gde zapošljavaš nesposobne partijske kadrove, gde zapošljavaš svoje partijske ljude. Cena toga je 600-700 miliona evra koje smo dali za uvoz onoga što je nekada bila naša komparativna prednost“, rekao je Savić.

Dodao je da će Srbija, što se tiče energije, imati strahovitih problema, jer na primer otvaranje rudnika uglja nije moguće za dva meseca, već je to proces.