Profesor Ekonomskog fakulteta: Srbija je postala velika perionica novca

„Najprostije rečeno ljudima koji imaju kredite će se povećati rate. Zašto smo došli u ovakvu situaciju? Inflacija je postala veliki problem na globalnom nivou. Ako je inflacija 12 odsto, nije logično da kamatne stope budu dva, tri, četiri odsto. Centralne banke i Narodna banka Srbije povećavaju tu referentnu kamatnu stopu postepeno jer veliki nagli skokovi izazivaju velike šokove. To nije dobro. To se dešava već osmi put u skladu sa rastom inflacije“ rekao je za K1 televiziju profesor dr Dugalić.

Profesor je objasnio šta eventualno može da se dogodi?

„Kao pre dve godine kada je NBS proglasila moratorijum zbog problema uzrokovanim koronom, gde se pojavljuju i problemi otplate kredita. To bi možda u jednom trenutku bilo privremeno rešenje, a trajno rešenje će se naći kada se suzbiju problemi koji su doveli do nastanka inflacije. Sada se nalazimo u težoj situaciji od one sa koronom jer je trenutno stanje izazvano inflacijom. Kada inflacija krene teško se zaustavlja sve dok se ne otklone uzroci koji su doveli do inflacije, a to je malo teže. Problemi na svetskim tržištima su preneti kod nas“, kazao je dr Dugalić u emisiji „Uranak“.

Dotakao se i teme oko rasta referentne kamatne stope.

„Teško je reći do koje granice može da ide referentna kamatna stopa jer ne znamo kolika će biti inflacija. Ako inflacija bude 30 odsto, onda će i referentna kamatna stopa da raste. Ako se inflacija zadrži na nekih 12 do 15 odsto referentna kamatna stopa neće previše rasti. Kako inflacija bude rasla tako će i referentna kamatna stopa to da prati. Kada se malo osvrnemo na našu prošlost, neprestano smo imali problem inflacije, manje ili više izražen, osim u poslednjih nekoliko godina kada je inflacija zaista bila minimalna“, rekoa je Dugalić.

Oni koji vladaju svetom smatraju da je veća opasnost od inflacije nego od recesije u koju će ući svetska ekonomija tvrdi profesor.

„Recesija se rešava, ali kada inflacija krene to je spirala i nju je teško zaustaviti. Kretanje inflacije u našoj zemlji uvek podstakne velika ponuda novca, odnosno ekspanzivna monetarna politika, a mi to nismo imali. U ovom slučaju to je loša konkurencija. Proizvođači hrane zloupotrebljavaju ovu situaciju i povećavaju cenu svojih proizvoda koristeći ove okolnosti koje imamo i to onda povećava i opšti nivo cena na tržištu. Kada se poveća cena struje dolazi do opšteg skoka cena. Vreme jeftinog novca za sada je iza nas“, rekao je Veroljub Dugalić na K1 televiziji.

Dr Dugalić je otkrio kako mere NBS utiču na inflaciju.

„NBS pokušava svojim merama da utiče na inflaciju. Poskupljuju se krediti, smanjuje se tražnja i na taj način pokušava se sprečavanje inflacije. To je ono što Narodna banka Srbije može da uradi, da se smanji količina novca u opticaju i smanji se tražnja, ali to je pogrešan lek za bolest koju imamo. Pravi lek je da dođe do normalizacije u snabdevanju  struje, nafte i gasa. To je veliki problem za male ekonomije kao što je naša. Veliki deo tih uticaja je došao spolja. Najviše stradaju takve zemlje kao što smo mi u ovoj i sličnim situacijama. Teško je naći dobar odbrambeni mehanizam. Krediti su bili povoljni, ali i to je prolazno kao i ova sada situacija“, rekao je on.

Dugalić ističe da je veliki problem pranje novca u Srbiji.

„Prodaja i brzna prodaje stanova je poseban problem, fenomen. Veoma mali broj stanova se kupuje na kredit, odnosno većina stanova se kupuje za keš. Normalno bi bilo da Poreska uprava dođe i kaže: „Odakle vam 300.000 evra u kešu?“ Uglavnom kupoprodajne transakcije idu u kešu. Srbija je postala velika perionica para – rekao je on u „Uranku“ i nadovezao se – Ogromne količine novca su došle spolja, onda sledi rast cena stanova, kuća, nekretnina. Dodatni je problem što je došlo mnogo onih koji su došli iz Ukrajine i Rusije. Mnogo je novca uneto u Srbiju u poslednje vreme i jedan od načina da se zaštiti finansijska aktiva je ulaganje u nekretnine“, naveo je Dugalić.

Profesor ekonomije je posavetovao građane šta u ovoj situaciji da rade sa ušteđevinom i novcem.

„U ovom trenutku štednja u evrima predstavlja manji rizik nego štednja u dinarima zbog inflacije koju imamo. Oni koji imaju malo više novca ulaganje u nekretnine je rešenje, ali cena tih nekretnina je vrtoglava. Opšti lek je ulaganje u zlato. Da bi ste kupili jednu polugu zlata od 12,5 kilograma treba vam baš mnogo novca. Možda je dobro štedeti i u juanima. Savet za građane je da sačekaju sem ako nemaju preku potrebu zbog koje moraju da se zadužuju u bankama. Građani treba da pričekaju sa uzimanjem kredita, odnosno sa bilo kakvim zaduživanjima. To nije neka posebna mudrost, jer sve je prolazno, pa i ova situacija. Treba sačekati da sve ovo prođe, pa onda nastaviti sa normalnim životom“,  zaključio je Dugalić za K1 televiziju.