Profesor Ekonomskog fakulteta: Vlada Srbije radila u teškim uslovima, neki problemi bi se lakše rešili da se štedelo

„Ova Vlada je manje više nastavak stare, dobar deo ministara je isti kao i premijer. Ovo je vlada kontinuiteta, razlika je što je u prošlom mandatu radila za vreme pandemije korona virusa, a sada u vreme ukrajinske krize. Neki problemi bi se lakše rešili da nije pre dve godine delila ‘šakom i kapom’, nego štedela jer se to radi kada se ima, a ne kada se nema“, rekao je Savić.

Dodao je da se vlada u prethodna tri meseca bavila nabavkom energenata i da je to relativno uspešno radila.

Potrošeno je, kako je rekao, oko 650 miliona evra na uvoz elektične energije zbog havarije na termoelektrani „Nikola Tesla“, a drugi problem sa kojim se vlada suočila je pritisak iz Evrope da uvede sankcije Rusiji.

I kriza oko Kosova je, prema njegovim rečima, iscrpljivala državne resurse i odvlačila pažnju od svakodnevnih aktivnosti.

Savić je rekao da se vlada bavila i snabdevanjem osnovnim prehrambenim proizvodima, a da je u jednom trenutku zamrzla cene, što je bila iznuđena mera.

„Zamrzavanje nikad ne može biti dobra mera i ne daje efekte koji se očekuju, ali je bila iznuđena i nosila je rizik da građani iz psiholoških razloga i straha od poskupljenja nagrnu na prodavnice. Ta mera, za koju očekujem da bude ukinuta za narednih nekoliko meseci, dala je neke efekte, ne bog zna kakve“, rekao je Savić.

Dodao je da je na sreću učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) prihvatljivo jer se kreće ispod Mastriških kriterijuma.

On je rekao da za njega zaduživanje, relativno čestim emitovanjem državnih obveznica, nije neočekivana mera, imajući u vidu da je zbog pandemije potrošeno „poprilično“ novca.

Savić je rekao da su mnogi proizvodi, zbog rata u Ukrajini i globalnog poremećaja na tržištu, poskupeli zbog čega je potrošeno dosta novca za uvoz nafte i gasa, ali da ni vlada nije očekivala da će porasti kamate na kredite.

Inflacija je, prema njegovim rečima, najvećim delom „uvoznog“ karaktera i sve vlade u svetu pokušavaju da je obuzdaju jer je postala problem broj jedan, ne samo u Srbiji, već u najvećem delu sveta.

Zbog toga, kako je rekao, koriste meru povećanja referentne kamatne stope, odnosno politiku skupog, umesto jeftinog novca, pa su troškovi zaduživanja Srbije u inostranstvu mnogo porasli, ali da to ne može da se „pripiše“ Vladi Srbije.

„To je jedan od najvećih problema, ali nije zamerka vladi jer to nije zbog lošeg rada i kreditnog rejtinga zemlje. Ceo svet se bori protiv inflacije, podizanjem referentne kamate, što povećava cenu kredita za stanovništvo i državu“, rekao je Savić.

Dodao je da „niko nije razmišljao da će izbiti rat u Ukrajini, da će rasti inflacija, jer se u Srbiji desetak godina živelo sa zanemarljivo niskom inflacijom“.

Istakao je da je dobro što je vlada nastavila da finansira kapitalne projekte, izgradnju puteva i rekonstrukciju pruga, što je jedno od sidara koje omogućuje da se danas lakše prođe kroz krizu.

Savić je rekao da nijedan od infrastrukturnih projekata ne dovodi u pitanje, a da bi o gradnji Nacionalnog stadiona trebalo diskutovati.

„Da bi ocenio opravdanost gradnje Nacionalnog stadiona trebalo bi da imam studiju opravdanosti ispred sebe i da vidim koliko košta, za koje vreme će se vratiti uložen novac, a sve bez toga je paušalna ocena“, rekao je Savić.

Pojasnio je da treba imati u vidu i da neki ljudi imaju viziju i da su pojedini objekti u Beogradu izgrađeni, a postavljano je pitanje zašto, međutim privukli su turiste i turizam je postao značajna privredna grana.

Tako je, kako je rekao i sa stadionom, „ako se gradi da bi reprezentacija na njemu igrala sedam puta, to je promašena stvar“.

„Mislim da se planira da se na njemu organizuju međunarodna takmičenja, događaji, ali je neophodna studija. Ne treba ništa prelamati preko kolena, čovek treba da ima uvid šta neko ko pravi stadion planira. Može se posmatrati i logikom da je nepotrebna pruga gde živi 100 ljudi, ali ako dođe neka investicija povećaće se broj stanovnika“, naveo je Savić.